Trazimo_Tatu

Umorna i preumorna, jer sam skoro dva tjedna radila od jutra do mraka, djeca mi spavala kod bebisterice i kod frendice, pristala sam da MUBM pokupi klince u četvrtak u podne.
 
Sinku nisam stigla ništa reći jer je sa srijede na četvrtak spavao kod siterice, pa je naš tel. razgovor tekao otprilike ovako:
 
-         Mamiiiiiiiii, Nana mi laže....
-         Da? Kaj ti je rekla?
-         Rekla mi je da će sad tata doć po nas. A neće. Ja znam da neće.
-         Hoće mili, doći će za pol sata...
-         I ti mi lažeeeeeeeeeeeš...
-         Ne lažem... evo sad ću i ja doć doma da vas izljubakam prije nego odete...
-         Al ja neću ići...
-         Pa ako nećeš, ne moraš... Kad tata dođe, ti mu reci da nećeš ići, ako nećeš...niko te ne tjera da ideš...
-         Dobro... Bok.
-         Booook
 
I dolazim ja doma s malim zakašnjenjem. MUBM je već stigao... Seka mu na rukama, ja ju pozdravim – ni ne gleda me, samo u njeg agleda.. L L L (inače trči k meni kad dođem doma)... Sinko uzbuđen ful glas govori:
 
-         Gle mama... Tata je DOŠO!
-         Pa rekla sam ti da bude došao... Znaš da tebi mama nikad ne laže...
-         I kaj si odlučil???... Ideš???
-         Idem! (odgovori moje, svo sretno, dijete – ni traga onom nezadovoljstvo od prije 10-tak minuta preko telefona)
-         Mamiiiiiiii... jel mogu ja ic kod bakice?
-         Odi.
 
Baka je inače dopelala MUBM i sjedila je vani u autu (mi se ne razgovaramo) i čekala da se oni utovare.
Već znate da ja nisam baš oduševljena idejom da klinci idu kod "bakice"... al tu se ništa ne može. Ja toj djeci zaista ne mislim uskraćivat kontakte s njihovom familijom. Ne brinu se za njih kao što se brinem ja, niti ikada budu... ali djeca u dobi u kojoj su ova moja to ne razumiju i ne znaju. Jes da oni (MUBM i njegova mama) meni nisu dobri (nisu nekad bili ni njima), ali... djeca nisu ništa, baš ništa krivi. Ona je za Sinka ipak njegova baka, ups bakica... I na kraju krajeva, nebu ga ubilo tih pol kile bombona kaj bu tam pojeo u tih par dana... Dalje si pak mislim, ne bu ga valjda išla klistrirat i pričat mu bedastoće... pa nije ga vidla 100 godina.. Ma kaj ja znam. U biti mi je najbolje da niš ni ne znam jer ono kaj ne znam – to me ne boli.
Znam da nebuju gladni. Znam da budu na suhom i toplom i da budu obučeni (Spakirala sam im robe za mjesec dana... nikad ne znaš jel buju se smočili, popišali il već nekaj... neeee)
Razmišljala sam i odlučila sam da ću ih pustiti da idu k tati znajući da to uključuje da će bit kod bake. Kaj je tu je.
 
I tak odoše oni.
 
Sinka sam morala tri put zazvat da se okrene i da mi da pusu jer je bio sav udubljen u razgovore s bakicom. Seka je samo sjedila na sredini zadnjeg sjedišta i u čudu gledala kaj se to događa... Napeto je pogledom pratila MUBM-a... Mene jedva. Samo mi je dala pusu.. rekla boooooo, mahnua... Ja sam pričekala da se MUBM utovari na zadnje sjedište kraj njih i razmišlala o tome kaj si ta mala sad misli...
Bila sam strašno tužna kaj Seka nije napravila scenu tipa derem se za mamom, ne dam da me ovi nepoznati ljudi odvedu od MOJE mameeeeeeeee... Ali ona ni be ni kme. Boo, mah mah i gotovo. Samo gleda opčinjeno u MUBM-a... L... Buaaaaaaaaaaaaaaaaa.
 
Isplačem svoje...
 
Otpeljam sitericu doma...
Porpičam malo s njezinom familijom. Njezin tata me pita jesam sigurna da nisam Sinka ostavila kod tate samo zato da ne bi gledao, za to posljepodne predviđeno, klanje njihove krave... Ma neeeeeeee.... Nisaaaaaam ga zato pustila k tati. (Iako si u sebi mislim... možda ipak jesam baš zbog toga...) Nakon toga Nanin tata izjavi pa kaj bi mu bilo... neki dan je držal špagu dok smo klali pajceka....
A jooooooooooooooj...
I sad mi to veliš????
Pogledam ja Nanu.. veli ona nisam Vam rekla jer sam znala da bute popi....li... Pa MORAŠ mi reć!!! Oću ZNAT kaj dela MOJE dijete.
E jesu me razljutili.
Sjednem u auto, odem kod zubara da mi namjesti moje NOVE zube.. Ijuuuuuuuuuu juuuuuuuuu IMAM ZUBE... Veselo se pogledam u špigl. Istovarim hrpu novaca gospođi u bijelom... Sjednem u auto i cerećem se sama sebi cjelim putem u retrovizor.., nemrem belivet... IMAM zube...mogu se CERIT bez da držim ruku na ustima.... djecu sam zbrinula... Čovječe... pa ja sam slobodna žena... Mogla bi u život posle posla!!!
 
Kam?
Nemam pojma.
L
S kim?
Nemam pojma.
L
 
S posla na zovem Sinka, još uvjek ušokirana od klanja pajceka.
 
-         Kaje mama? Kaj me trebaš? Kaj moram ić doma? Ja bi još malo ostao!
-         Ma neeeeee.... Reci mami... kak je bilo klat pajceka?
-         SUPERRRRRRRRRRR
-         Kaj mili super?
-         Pa super je bilo... Ja sam ga držao!
-         Zakaj mi nisi reko...? Moraš mi reć kad koljete pajceke.
-         Zaboravio sam!
-         I daj mi reci kaj ti ga nije bilo žal?
-         Je malo... al mama, pa moram klat pajceka... Budemo ga stavili u škrinju... Onda bu nam Nanina mama spekla pa bumo mi jeli ko pravi muški... Kaj si ti misla da šnicli rastu u dućanu???
-         Pa nisam...
-         Pa da. Pajcek ti živi tamo, mi ga hranimo i onda ga ubijemo pa on hrani nas.
-         Ko ti je to rekao?
-         Pa Nanin tata... Kaj nikad ne dođeš tam u blato a bi i ti vidla?... Daj moram sad ić, oću se igrat... Bok...
-         Boook... L L L L L L L
 
MUBM ostane na telefonu i kaže...Kaj je bilo? Ja mu velim da je Sinko držao pajceka dok su ga klali i da mi niko nije rekao... Kaj daviš dijete... Pa mora ZNAT da se pajceki kolju.. PA ne bu on ko ona djeca kaj misle da je krava ljubičasta... Da, da, da...dobro. (nije mi se raspravljat s njim jer i onako ne razumije kaj mene muči) Aj bok.
 
Kolega sluša razgovor. Kaže kaj je billo? Kaj Vas muči... I nastavi mi MUBM-ovu spiku... Njegovo je dijete do 4. godine živjelo na selu... Pa čak se i on (kolega) sjeća kak mu je uvjek super bilo na kolinju.. Pa to je za klince baš dobro...
 
Da...da....da....... Jooooooooooj... mene niko ne razumije!
 
I tak ja ostanem na poslu do ko zna kad.
Sjednem u auto i mislim si... kam da sad idem...
A niš... U omiljenu birtiju na kavu... Kaj bum doma sama?..
Dođem tam, a tam baš dobra ekipa... Ko da sam ih ja naručila... Sve super... I odjednom neko izvadi kestene i veli.. e još kad bi tavu imali... I ja kažem.. Imam ja tavu... u autu.
Pa daj donesi... Pa nemrem... pa kaj si onda govorila da ju imaš??? Pa kad JU IMAM!... Daj tavu sim. Pa ne dam.. pa daj.. pa ne dam.. pa zakaj ne daš... pa nemrem vam dat tavu to je nova tava... kupila sam ju frendici za poklon... Ma daj, buš joj drugu kupila. Ne bum... Ma daaaaaaaaaaaaj... A dobro... idem po nju... (vite kak je mene teško nagovorit) Bu frendica dobila zraubanu tavu... Kaj sad... Bum joj ispričala kakve su bile okolnosti... I kaj baš je guba dobit tavu s dušom, bolje nego neku cakum pakum iz dućana???? Jel tak.
I odem ja po tavu... Ispečemo kestene... Runde samo idu.. a ja pijem kapućino i imam naslagana već 3 pred sobom... Pa nemrem tolko kapućina popit! Bu mi ZLO!
Sljedeća runda.. A kaj buš pila? A bum deci crnog vina... Paše uz kestene...
I tak... pikado i još dva tri deci crnog i ja sam zrela za spavanje... Adijos gudbaj. Odoh ja... doma.
 
Doma sam odma, dok mi je još friško i dok imam inspiracije, išla frendici napisat putešestvije njene nove tavice... malo prosurfala po netu... i zaspala...
 
Petak radni... Zove me MUBM.
Kaj je bilo?
Niš. Klici su dobro. Al on nije! On mene treba.
Kaj me trebaš?
Pa jel bi ja išla danas popodne s njim u Vinogradsku? Išao se prijavit gore u Psihijatrijsku kliniku, odjel za alkoholizam kod dr. Torre, dogovorio s njim obiteljsku vikend terapiju pa bi ja eto trebala danas u pol 5 doć gore jer to onda počinje...
A čuj...ne treba meni terapija i kaj si se dogovarao u moje ime?
Pa to tak ide.. To je on predložil... Pa kaj sam mu ja mogao reći...
A di buju djeca? Pa buju s mojom mamom. Pa jel znaš da poludim kad su s njom? Pa znam...daj nemoj opet počet sa svojim sranjima... Oćeš mi pomoć il nećeš? Neću.
Pa kaj ti hoćeš od mene? Pa nisam ja u tebe naljevala. Sam si se uvalio u govna pa se sam i vadi. Nemaš više kredita kod mene. Sve si ih ispucao.
 
Agrhhhh....Na kraju odem ja gore, jer doktora znam od prije tri godine kad sam prvi put s MUBM-om išla kod njega, samo zato da mu objasnim da ja na tu terapiju ne bum dolazila. I tak nas povede dr. Torre dole u zgradu di se održavaju ti sastanci i ja mu po putu objasnim da NE ŽELIM sudjelovati u tome jer mislim da MUBM mora to obavit sam i da jednostavno nemam ni snage, ni volje, a bogme ni vremena bavit se s tim, jer mi jednostavno više nije ni malo stalo do njega.
Pa zašto ste onda sad došli?
Pa zato da mu dam podršku, ali samo zato da ga se naša djeca u budućnosti nebuju trebala sramit jer je alkić. Ako hoće presati s tim i ako STVARNO i ISKRENO želi prestat bit pijanac, ovaj put će morati to obavit bez mene. Podržavam ga u njegovoj odluci, ali samo ovak izdaleka... Ja tu sjedila ne budem. Jer ja nisam ništa kriva. Ne dam svoje vikende. Ne želim opet sudjelovati u svemu tome i opet biti njegova žrtva. Žrtva sam jer bi on opet, po ne znam koji put, svoje probleme rješavao preko mojih leđa. Ne dam. Jednostavno mi se ne da. Baš me briga. Ak to stvarno, iskreno, duboko u sebi želi, uspjet će i bez mene.
 
I odoh ja.
 
Subotaaaaaaaaa.
Jes.
Spavala sam do POL JEDAN!... i nije me sram.
Fakat se ne sjećam kad sam zadnji put tak dugo spavala. Tam negdje prije jedno 4 godine... ak ne i više...
Kupanje, oblačenje, kava i konačno oko tri popodne i odlazak na Interliber s frendicom i njezinim curama (kcerima). Bila sam si sva neobična dok sam tam šetala sama bez hvatanja i upozoravanja djece da ne smiju nekaj dirat... Uglavnom, sebi nisam kupila ni jednu kjnigu iako sam ih vidla bar 10 koje bi htjela pročitat i imat doma. Sve sam spiskala na nejačad... i par poklona... Najbolja stvar od svih kaj sam kupila nije opće knjiga nego dva plastična MIFFY fertuna.... Super su! Vani je već bio mrak kad smo izlazili...
Predala sam frendici zraubanu tavu, otišla na kavu u omiljenu birtiju... ekipa je bila koma, baš ko i ja pa sam se pokupila doma... Do 4 ujutro sam sjedila za kompom... Uglavnom online jer me napao BUGBEAR il kak se zove već taj crv kaj ti svakih 3 minute restarta računalo. Imala sam jedno 48 MB Windows Updatea za skinut... jer to naravno, ne radim redovito...
 
Nedjeljaaaaaaaa.
Spavala sam do POL ČETIRI!!!
A o zna jel bi se i tad probudila da nije zvao MUBM.
Pa di si? Doma. Kaj se ne javljaš na mobitel? Pa SPAVAM. Pa kaj cijeli dan? Pa da! PA kaj si ti normalna??? Kaj se ne javiš bar na mobitel? Ne čujem ga, ne znam di je... S P A V A M... daj reci više... kaj opće hoćeš? Niš. Aj bok. I spusti mi slušalicu.
 
Da poludiš.
 
Kupanje, oblačenje... kava... pa onda u firmu sredit stvari koje su mi zaostale od petka tak da ne dobijem odma u ponedjelajk ujutro živčani slom... i po klince...
 
Već sam jedva čekala da ih vidim. Jes da sam se naspavala i odmorila kak se već dugo nisam, al fakat su mi falili...
 
MUBM mi je podnio izvještaj kak je bilo u petak i u nedelju ujutro u Vinogradskoj. Saslušala sam ga. Pohvalila i zaželila mu da bude ustrajan.
Još sam iskamčila i obećanje (nadam se da ne bu opet ludom radovanje) da će nam dat namještaj koji su kupila za dječju sobu... Video (koji je inače vlasništvo mog tate) nije htio dat Sinku... Pa kaj će mu... SAD je gledao crtiće... Nemreš belivet!
Sinko je dobio 3 ljetne majce koje mu je bakica ovog ljeta kupila u Rimu... Melita 3 bodića... Vauuuu... Si reko baki hvala za majce? jesam. Super mili. Baš si dobar.
Hvala. Hvala.
 
Pokupila stvari, djecu i odjurila domaaaaaa.... Moja kućica, moja slobodica...

Ovo je pravo umjeće kako zakomplicirat stvar. Ništa nisam skužio. Probaj smanjit tekst za 95% pa ću onda prokomentirat. I kakve sad veze ima ova priča s prvom riječi iz naslova? Pozdravček ...

ajjjoooooj htjela sam pročitati, ali predugačko je..

Sve sam pročitao, i uopće nije predugačko za onog ko razumije. :-))

ne daj se...:)))....dugacko je onom tko nema strpljenja ni u zivotu...:)))