ajmo malo bana
Da se žamor čuje ja ga nebi čuja i pisma da se čuje ja je čuja ne bi,
I uvik ka' san takav ja razmišljan o tebi voljena moja,
A to je tako često pa i u snu se budin i počet ću sam sebe da kudim,
I da se nazivan ludin i počet ću da te mrzin, voljena moja
Ne samo da ću početi nego to i činin i sve ću naše izbrisati
I reći ću svima inim, da te ostavljan i mrzin voljena moja ljubavi moja di si ti.
A zato ne tribaju mi ni suze ni cviče, psovke, poljupci, ni dar
Niko izgubit time ništa neće jer nikad nismo bili zaljubljeni par.
Stihove što sada reka san tebi spontane su riči bez škice, bez kroja
I kažen ti naglas šta krija san u sebi ,očeš li biti voljena moja.
I na kraju te molin, voljena moja da ne kažeš ovo da šutiš
Neka ovo bude mala tajna moja i tvoja i nemoj zbog ove pisme da se ljutiš
Jer ti češ uvik bit, uvik voljena moja.
Di si ti, dok te moja ljubav traži samo kaži, kaži di si ti,
Dok te moja ljubav treba samo kaži, kaži di si ti.
Ispod ovog modrog neba dok te moja ljubav treba, di si ti.
08.06.2006. u 9:55 | Prijavi nepoćudni blog | Dodaj komentar