Bijelo + Crno = Sivo?

Bah, izgleda da ove jeseni vise pada lisce nego inace. Kao da su ti gorostasi, porodicnog prezimena kesteni, divlji, sto zive preko puta moje kuce, odlucili napraviti festu od lisca po blatnom tlu, dostojnu kakvog skupocijenog prezijanera. Ne macka, vec tepiha..
A i sa tim liscem spustila se siva. Neke sasvim neodredene nijanse, al po mom iskustvu, sismis tamna-tuzna, 72. Mozda i 73. Uopce mi ne pada na pamet zasto je dosla, tko je zvao.. U biti, zanimalo me samo do kad ce da ostane..
Sinoc sam joj uhvatio pogled, buljeci kroz prozor, nastojeci otkriti magiju kojom me privlace njezni pokreti grana mojih gorostasa. Granama kao prstima, obgrlili jedni druge pa se griju. Ajd super, bar netko..
Lezala je sklupcana i nijemo me promatrala, valjda nastojeci da ne privuce paznju dvojice rumenih veseljaka kojih i nije bilo briga za nista. Zeleci nista ne propustiti na meni, nije ni jednom trepnula, dok sam se pitao: Odkud sada ti, nadam se da ne ostajes dugo. Izrazivsi joj dobrodoslicu sebi u bradu, odmicao sam se od prozora, pokusavajuci zapamtiti tocno mjesto gdje se nalazila. Polako mi je nestala iz vida i mislio sam da je zadnji put vidim..
Jutro je bilo cudno. Kao kad ustanes na lijevu pa sve krene po zlu. Iako sam dobro pazio kojom cu prvom zagazit u moje miseve. Ehh, te stare izlizane slape, koje mi je netko poklonio za tamo neki lijevi rodjendan, nisu se predavale, iako vec godinama sklizem u njima po parketu. Cak su i one bile sive to jutro. Cudno, rekoh, i misevi su posivili, iako bi se mogao zakleti da su bili bijeli..
Jurnuo sam iz kreveta drito u sobu sa vec znanim pogledom na moje krosnje. Na sred sobe padnem padnem na sve cetiri, u maniru kakvog elitnog komandosa, te otpuzem do prozora. Slavko i Mirko, moja dva hrcka, nijemo su promatrali ovaj rat zivaca.. Poprilicno sam siguran da mi se Mirko podrugljivo iskesio i podigao obrvu, no nisam imao vremena da tom malom pederu ista kazem. Da, ih milja ga nazvah pederom, jer je prije Slavka imao dvije druzice koje je zadavio. Ovaj mu se valjda dopao..
Polako dignem glavu u kutku prozora i jedva provirim.. Umjesto sive neprijateljice pao je snijeg i ogrnuo citavo susjedstvo u bijelu opravu. Navecer je parkic lagano tonuo u san, a mrak su okitile sitne zvijezdice..
Pa da, bijela bez crne ne bi vrijedila. Nikako..

"Život nije uvek bog zna šta
al' za svaki slučaj uvek uzmem šta mi da
parče 'leba, parče neba
i najviše sna.
A kad sam tužan da bi mi bilo fino
ja često sav taj džumbus potopim u vino.

Dajte mi vino, vino nek' se toči
dok traju dani a naročito noći
jer tu je tuga, ta moja stara druga
a kad je tuga onda treba da se cuga.

Dešava se da izgubim sve
ženu koju volim, neke dobre drugove
zaboravljam sve i praštam davne dugove
sve svoje boli lečim starim lekom
rumenim vinom, ta, neću valjda mlekom.

Dajte mi vino, vino nek' se toči..."

Ne znam... asociralo me na ovo :o)
A i piva je ponekad dobar drug :o))