O jednoj mladosti

U polumraku poznate sobe
ja sam pričao uporno, dugo,
da sve je gotovo, da nema više
i da mi nismo jedno za drugo.
Prvi put iskreno, bez trunke laži,
ja poluglasno, što mogu tiše
istinu rekoh da je ne volim,
da kraj nje nisam srećan više.
Rekla je - Sve je u redu,
rekla je - Zagrli me jače,
rekla je - Nije mi ništa
i tek je onda počela da plače.
Rekla je - Nemoj da brineš,
rekla je da nije važno,
rekla je - Brzo će proći
samo me zagrli snažno.
A ja sam čuteći grizao usne
dok bivši snovi po sobi lete
i nisam znao šta da joj kažem,
sav bespomoćan, ko malo dete.

lol... mrak prijevod, samo bi malo bilo teško otpjevat ono "rasplakala" umjesto "počela da plače" ;)

kak da ne

c/p... sorry... :))

Smo mal dorada i bit će izvrsna pjesma.
Čestitam

ah, eto i izvornika dakle :) nda, u dva če čistači odneti đubre, al u pol tri moram bit u gradu... kidam nalijevo.

:) sad si ti mene podsjetila