DayWalker

Grad je i dalje pun ko čep. Jučer smo bolja polovica i ja malo lutali po gradu. A zapravo celo vreme razmišljamo kak će bit super kad se grad isprazni, kad ne bu gužvi u tramvajima, al zgleda da se ove godine kasno kreće na moreno. Ak se opće kreće. Još je bilo neko šugavo vrijeme, sparina, tlak u banani. Znojil sam se ko prasac. Kaj zapravo nije ni čudno, jer treba istopit ove naslage sala kaj su se nakupile.

Išli smo bez veze prošetat, sjest na cugu, ma onak, neobavezno popodne. Zapravo je najbitnije bit s nekim ko vas pogleda u oči, onak da osjetite kak vam se od tog pogleda usta razvlače u smiješak. I biti sretan zbog toga. Znam ljude koji taj osjećaj nikad nebuju znali protumačit. Zaborave ga nakon 5 minuta. Hvala ti Bože kaj nisam takav.

Šetnja je počela od Glavnog kolodvora pa do njenog faksa, da provjeri kad joj je ispit. Ima se fajn kaj za hodat. Kak ju, zbog upisa, nisu pustili nutra da pogleda, razlog šetnje je propal, pa smo se zaputili natrag do centra. Bome komad šetnje sim i tam, pa kaj je čudno kaj sam bil mokar? Lako njoj. Malena, mršava, 30-ak kila lakša od mene. Njoj niš. Tu i tam koja izdajnička kapljica znoja, a ja mokar ko da sam iz kade izašel.

Prva postaja – Vincek. Jer ona mora trznut sladoled, koji je, by the way, fakat dobar. Ja inače ne volim baš sladoled, al mi je ipak uspjela utrpat žličicu nekog voćnog. Borovnica il tak nekaj, ne kužim se baš. Al zato znam prepoznat koja je piva u čaši. Svako ima nekaj kaj kuži. Nakon toga mala sjedeljka u Pinti, njoj kava, meni pol kile rezane (Tomislav/Žuja), pokoji poljubac i cijeli život je opet imal smisla. Ponekad malo treba.

U povratku do jednog od najomraženijih dućana u gradu. Algoritam. Meni strip Calvin and Hobbes: Homicidal psycho jungle cat (još 7 komada pa imam sve), njoj novi Murakami. Otpratil sam je na vlak, još smo se malo ljubili, pa sam krenul doma. Malo Springsteena na mp3 playeru, počel je puhat neki vjetar pa je bilo skroz ugodno.

Lijepo provedeno predvečerje me skroz oraspoložio. I još sam, prolazeći kroz Pothodnik, ugledal u jednom izlogu majicu. Pogledam bolje, a na njoj citat Charlesa Bukowskog.

„People prefer safe literature.
They don't want to be awake and stir up.
It's easier to over sleep their lives.“

Naravno da sam je kupil. Naravno da sam kupil broj premalu i da danas moram ić zamijenit. Vrijeme je za pomirit se sa kletom sudbinom. Nisam više u svom najboljem izdanju.

Mentalna zabilješka: „Kad kupuješ košulje i majice, ne glumi da si uzak. Kupi XXL. Jasno? Krme debelo.“

hehe, baš vam je bilo lipo:))

da...kupi veću pa buš se čudil kak si smršavil i sam buš sebi super :))

:D

Citai Bukowskog je odličan. Nema veze što je majica broj manja :))

...frflj....citat :))

poslijepodne jednog fauna :)

Zasto ovu ne poklonis njoj, a sebi kupis vecu? :)))))))))