DayWalker

Jebo ljeto. Sam se znojim, vlečem se ko krepana mačka (glup izraz, ak je krepana – kak se onda kreće?), ne paše mi piva, ni gemišti. Ne velim da ne popijem tu i tam, al kak je vani 100 stupnjeva, tak me onda i brže udari alkohol. Pa se onda natačem vodom i sokovima. Niš mi se ne da. Zapravo jedino kaj mi se da napravit je nać se sa curom. Kolko god da sam u banani, kad nju vidim, odma je nekak ljepše.

Počel sam delat nakon tri tjedna godišnjeg. Di sam bil? Nigdje. Kaj sam radil? Farbal stan. Drvenariju, cjevi, gladijatore, zidove. Sve. Stari i ja solo. Malo po malo, kolko nam se dalo koji dan. Radni godišnji. Zapravo nije bilo ni tak loše. Malo sam se razdrmal od jebenog sjedenja u uredu 8 sati dnevno.

Riknul mi monitor. I sad moram kupit novi. Taman mi došel povrat poreza i imal sam skroz neke druge stvari u planu. Al jebiga. Curi riknul mp3 player isti dan kad i meni monitor. Čudna povezanost. Daj boze da tak istovremeno dođemo i do neke love. Ne treba puno. Onak, da se dobro najedemo napijemo i ostatak stresemo na knjige, cedeje i devedeje. To bi mi bas leglo.

Imam još negdje 7 kutija pljugih kaj sam kupil prije. Kad to podimim, prestajem pušit. Jednostavno sam otkril da mi više ne paše pljuga. Ko ni alkohol. Pa bum se stavil na test. Da vidim jel mogu zdržat ili sam prokleti pijanac i pušač. Dobro, fore pušim redovno, mislil sam na pljuge.

Selil bum se uskoro. Dost je bilo živit sa starcima. Da živim u normalnoj državi već bi se odavno odselil. Al kurac. Kolko 30 i kusur-godišnjaka još živi sa starcima zato kaj im je preskupo odselit se? Pun kurac. Jebena sramota. Banana, avokado, papaja država. Al vreme je za zagrist govno. Pa ak neko zna za neki ok stančić, mali, garsonjera do 200 € mjesečno i može preporučit, javite se na mail. Potez Trešnjevka – Centar. Ne bi u Novi Zagreb, Dubravu, Gajnice il tak nekam. Nemam neki razlog. Valjda zato kaj sam naučil živit na Remizi i bit u bilo kojem dijelu grada za 20 minuta. Ne da mi se mijenjat dva busa i trajvan da dođem do centra. Komotan sam, moš ga jebat.

Vrijeme je došlo i za upisat vozački. A jebi ga, nije mi se valjda dalo do sad. Došlo mi zapravo iz guzice u glavu. Razlog. Cura i ja živimo na različitim stranama grada, i putovanje traje sat vremena. Plus, kad dođe kod mene, nemrem je otpeljat doma, pa se mora vuć po zadnjim ili noćnim tramvajima, kaj mi uopće nije drago.

Sve u svemu ak me baš nebute vidli po birtijama, razloga bu nekoliko:

1. Prestal sam pit (kaj i nije tak bitan razlog, al eto)
2. Otplaćujem vozački
3. Žniram nofce jer nema više mamine kuhinje, a treba i režije platit.

To je manje više to za ovo javljanje. Zpravo sam otišel u mahunu. Najprivlačnije mi izgleda doć s posla, nekaj pojest, zagrlit maličku pa pogledat dobar film. Pa malo seksa. Pa nastavit gledat film. Pa malo seksa. Pa pogledat film do kraja. Pa malo seksa. Pa popit neku kavu. Pa zavapit:

„Opet seks? Ma polako stara. Pa kaj ne vidiš da sam postal totalna penzija? Daj prvo dodaj med i orahe.“

to ti je samo faza, za par mjeseci ćeš opet doć k sebi:))

Fino si ti to sve smislio, kaj je je :)