Graškograd u velegradu

 
Sve odjekuje na taj način. Kao kada bacam pogled na pod s trećeg kata. Razbije se o pločnik, ali se ne čuje. Ne čuje se. A ja želim da eksplodira i da se stvori gljiva visoka tristo kilometara i da bukne požar i da ta gljiva odjekuje ko Tarzan kad ide spašavat Džejn. Nije da nisam sama pokušala letit na lijani i ispuštat krikove, al se uvijek zapičim u neko stablo. Uvijek.  I nikad se ne čuje kad padnem. Sam me čudno onda gledaju svi otkud sam opala. A meni se neda objašnjavat da sam samo htjela ubrat jabuku.
 

evo pokusaj s menom,(umjesto lijane) pa kad lupis u stablo pitaj ga zakaj se gura:))

samo ak možeš stajat okomito. ;))