Dnevnik jedne plavuše

U subotu sam upoznala Ivana..jebeno zgodan hercegovac...znam,znam..i meni to jos odzvanja u glavi al jebi ga..ovaj put se nisam uopce brinula za to jer sam bila dobro pripita i jebeno napaljena...jos kad budem rekla frendici da sam ga upoznala na narodnjacima i da vozi bemveja i da u garazi ima parkiranog mercedesa reci ce mi da su sva moja moralna nacela pala na dno mora..Al jebi ga Stuttgart nema more pa se tjesim da dok se vratim u lijepu nasu to vise nece bit bitno.Uostalom nismo nista radili osim popili par cuga uvjeravajuci ga da sam autohtona Hrvatica a ne kao one napirlitane auslenderice oko mene koje ne mogu opsovat na hrvatskom jer im se ´jezik zapetlja od silne brzine hrvatskih slova pa na brzinu nesto promrmljaju na njemackom.
Zapravo,zivot ovdje uopce nije toliko los..jedino sam dosla do zakljucka da Njemacki Hrvati imaju svi velike glave i da su uzasno ruzni..zbog toga sam se malo razocarala kada sam shvatila da je Ivan hercegovac al ok...u svakom zlu neko dobro...
Ec i sad dok sam u caffeu cujem konobare(zgodne)da pricaju hrvatski..jebi ga..valjda sam gledala na krivom mjestu ali tijesim se da imam jos petnaest dana i da ce sve doc na svoje