nešto

pricam sama sa sobom...nesmem vristati jer onda mora pol sela dobit objasnjenje zakaj vristim...nebrem vise tovit frendicu plavusa sirota skroz polavila od mojih pizdarija ne mora se vise blajhati celo leto...nebrem ic na spoved, iskreno sram bi me bilo pricat o tome :-)))

mogu se ja maknut, skupit krpice, pravit se mutava, corava, ne gledati ne govoriti, ne se smijati, zaobilaziti, mogu postati nevidljiva ili jednostavno nestati...i sve iz jednog jedinog razloga...a taj je da mi tu (tamo negdje) nije mjesto...ak ja tak skuzim, tak mi se veli, pokaze, objasni i dokaze ponasanjem i postupcima...mene tute vise njet...necu rezat zile, necu ronit suze krokodila nila, bilo bu mi jabucno iznutra malo (al to nije bitno)(kao)...uglavnom, meni ne treba dva put reci, ajd dobro, triput...

aLI

ima tu jedna kvaka...kaj ak sam se ja lagano zajebala...kaj ak sam ja mislila ono a to ovo a ona rekla i vidla ono, pa sam ja bila tiho a on se smijao dok je on sve sastrane promatrao a ona me ubijala ljubomornim pogledima...kaj ak nas je sve sjebao pokvareni telefon jer smo jednostavno svi tupi, glupi i mutavi pa ne znamo rec ono kaj ocemo ili mislimo??? kak ... kaj... kaj...i najgore od svega nije taj kaj....najgore moguce je da jednog dana meni netko stvarno veli u facu da taj kaj stvarno postoji!!

uuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuu

jebemti ne znam vristat virtualno...pucaju mi glasnice u tisini...uf!

Najbolje ti je vezbati sa susedovim pijevcem ujutro i onda ljepse krene dan

isusek kaj te puklo opet? mjesecina a?

naj se srditi... pomaze ti samo lajanje na mjesec, znam jer sam probal :D