Poslije ponoći

Traže se sljedeći nickovi: Jantarno_srce, Mali_Gremlin, kaleid, primemover. Odnosno, ne tražim baš njih, tražim njihove tekstove. I to pod hitno. Ne mogu vjerovati da su prestali pisati. Ako i jesu, inzistiram da ponovno pišu. Njihovo nepisanje doživljavam osobno :-)). Kako možete prestati pisati? Kako se usuđujete ne pisati? Prema tome, gdje god bili, javite se i pišite, želim Vas čitati. 
Već sam jednom pisala o bacanju uroka na one koji ne pišu više, nema smisla ponavljati, jer su mi namjere iste. Bacam uroke, javno, na gornjeprozvane nickove :-)). Pogledajte me malu, slatku i napaćenu jer Vas ne čitam. Kako imate srca ne pisati :-)). Ako ne počnete ponovno pisati, počet će Vam se razbijati windowsi, miš će se uloviti u mišolovku, pomicat će se tipkovnica i to će se događati sve dok ne prestanete odgađati pisanje :-)). Ne pričajte mi o nestanku inspiracije, k’o da je ja imam pa me ne spriječava da tipketam. Digresija: Ne gledajte slučajno moju slikicu, vidi se da nisam mala i slatka, a jedina inspiracija koja će Vas tada pohoditi jest za pisanje hororaca. Ali, i njih bih čitala. Sve je bolje od nečitanja. 
Znam sve o nepisanju i o onome: “Zakaj bih pisala/o kad me nitko ne čita”. Nebitno, pišemo sebe radi, a ponekad nas i čitaju. Komentiraju, čak. Komplimentiraju, povremeno :-)). Tko smo mi koji pišemo da prosuđujemo one koji čitaju. Prošla sam tu fazu, fazu traženja “bolje” publike. Sad sam u fazi traženja dobrih tekstova. Povremeno, tipkanja vlastitih :-)). 
Jedina Vaša isprika koju ću uvažiti jest da ste počeli pisati “za ozbiljno” odnosno u papirnom izdanju. U tom slučaju, tražim autogram :-)). 
Jedna nickica je kriva za ovaj tekst :-)). Tražeći neke životno bitne podatke o novim nickovima starih nickova završila sam u arhivi poruka. Uh, koliko ih je. Davnih dana sam prestala brisati poruke, a ni Iskrica ih više ne briše zajedno sa nickom. Kaj je sreća, jer inače ne bih našla nickove koje tražim. Da, net je promjenjiv, pamćenje kratko i neki zanimljivi nickovi bi nestali da nije Iskričine arhive. I moje lijenosti :-)). 
U arhivi svojoj silnoj skoro se pogubih. Lako moguće da sam preskočila poneki nick koji sam voljela čitati. Da znam, dugo sam na Iskrici, promijenilo se puno nickova, ali svejedno, neki mi nedostaju. I pronađoh poruke na koje nisam odgovorila, tko zna iz kojih razloga, a sad mi je žao. Nick izbrisan, možda je novi otvoren, možda mi se i javio opet, ali ja neodgovorljiva, nisam tipkala. Sad mi je krivo pa malo cendram nad sobom nemogućom. Najradije bih i te nickove zamolila da mi se opet jave, ali ja sam ista ona stara sa istim starim nickom i opet bi došlo do prestanka porukovanja. Čisto mi dođe da otvorim novi nick: OdgovaramNaPoruke i da se nadam da ću biti drugačija pod njime. Aha, i nebo je zeleno i počet će mi plaćati da chatam :-)). 
K vragu nechatterskom, ne bih valjda bila bolja na porukama da mi plaćaju po slovu. Nisam baš niti na komentarima marljiva, zapravo se divim onima koji lijepo komentiraju. Jedino kaj znam jest chatati. Ostalo je samo popratna pojava :-)). 
Najgore će mi biti ako ti isti traženi nickovi pišu pod nekim drugim nickovima. I nisam ih uočila. Onda ću prezerati žicu tipkovnice i lupati se istom (tipkovnicom, ne žicom) po glavi plavoj. Mrmljajući pri tome sve mile i nemile načine kako otkriti “pravi” ili prvi nick. Nakon toga ću se objesiti. O žicu, ne tipkovnicu :-)). 
Daklem, ponavljam, traže se nickovi: Jantarno_srce, Mali_Gremlin, kaleid, primemover i njihovi odlični tekstovi. Gdje god bili, javite se, kako god znate i umijete. Nemojte da Vas progonim u snovima i po netu :-)). Ne znam kaj će od toga dvoga biti gore. A svima Vama s kojima sam se porukovala i prestala, zapravo, ne znam kaj Vam poručiti kaj uopće nije čudno. Jer da sam imala ikaj, nastavili bismo tipkati. Da probate ponovno, ako Vam se da :-)). Ostala sam sa istim nickom i naravi. Tja, sumnjam da bi mi promjena nicka popravila karakter, tako da ne ću niti pokušavati. Ionako se preveć hvališem jedinim nickom, nema smisla da hotimice skačem sama sebi u prstiće, to i više nego dovoljno radim nehotice :-)). 
Pišite, gdje god bili :-)) ...
Pošaljite mi link :-)) ...
I pišite :-)) ...
 

Srećom (ili ne) međ spomenutim mene nema, a i priče izbrisane, tek po koja uspomena.:-))

idem i ja pisati rime ne bi li pice uočile moje ime. sviđa mi se pisanje u strofi premda mislim da je to put ka dugoročnoj katastrofi.

ma ženo božja, pa ostarili su već ovdje, ak nastave, neće samo tekstove, nego i kosti tu ostavit:)))

mislim da mozes tekstove naci od primemover na blogu LSD ak ih nije obrisao...i u klubu monthyzappa...

Jel me netko tražio? ;)

Nakon dugo vremena provedenih van iskrice, evo me ponovno na blog prostranstvima... I drago mi je vidjeti poneko poznato lice (nick)... Možda ih ima više, jer nove nickove ne znam...