Relativnost

Neznam uopče odakle da krenem....
na momente imam osijećaj da se raspadam na komadiće duša me užasno boli jer mi sve nedostaje,na momente uživam u ovoj promjeni,istražujem neka nova lica,prodirem u neke nove odaje tuđih srca....al nisam navikla na ovakvu hladnoču ljudskih obličja,na ovoliku dozu snobizma....dođe mi da se pobunim protiv svih ukažem im u što su se pretvorili,al opet imam osijećaj da ništa ne bi postigla,osim što bi sebi naškodila jer bi automatski bila nekakav autsajder a za takvo nešto trenutno nemam snage a ni volje....osijećam spletke oko sebe,neka zmijska legla puna otrova spremnog da se uštrca u novu žrtvu,al mi je stvarno već dosta toga da uvijek budem ta žrtva jer glumit neznam,lagat-to u biti zna svak kad mu se radi o dupetu,al u biti neznam niti volim...
iskrenost kao da je postala mana...uistinu se pitam pa dobro gdje mi to živimo? šta smo to stvorili? za čime to trčimo kad nam život prolazi ispred nosa sav ispazan i pun nekakvih zamki u koje možemo i sami upasti?! čega se to toliko bojimo?-ljudi,njihovih dugih jezika punih otrova ili pak još uvijek sami sebe?
neznam odgovor a takve misli me muče zadnje vrijeme kad gledam ljude oko sebe....pa gdje je nestala životna radost?jebemu mater nemora uvik sve bit tako crno

i nije sve tako crno....... otkrit ćeš to ako budeš imala sreće....:-))

život je nekad siv, nekad žut, život je ovaj put za mene zabrinut ... :-)

ma znam da nije crn,dapače šaren je i zanimljiv al zadnje vrijeme primječujem da su ljudi otišli u p.m. toliko su razočarani i povrjeđeni da kad ih gledam i slušam mene duša zaboli....

ne brini žigo ti kažu svi,žile nemoj brinuti boluješ od ljubavi to se teško podnosi (tako nekako,nisam ga bome odavno slušala:))

e sad iskreno..... koliko ljudi razmišlja o tebi na takav način...... vjerojatno jako malo..... ja to znam..... i mene često zaboli.... ali to je život.....

znam da vjerojatno ni nestanu na dlan jedne ruke ali nemrem tek tako protiv sebe....morat ću to promijenit jer ću samo ja najebat u cijeloj priči

ovo zadnje imaš pravo..... okani se toga..... misli samo pozitivno... i bit će puno bolje.... za tebe....

Darling, naša veličina nije da nikad ne padnemo nego da ustanemo kad padnemo... :)) I pokažemo srednji prst iz srca gamadi oko nas... :)))))

hahaha tak nekak,ma no sikiriki za mene to je bio takav dan.pusa

najbitniji dio rečenice je onaj "AKO" .............. ;-)))

svi ustajemo iz mrtvih kad to želimo:)

Ko što već pripomenuh u nekom drugom komentaru na neku sličnu (manje plačljivu) spiku - THINK PINK - jest da zvuči prozaično i otrcano... ali upali....

I moj skromni i nadasve dobronamjerni savjet - gledaj svakog iz svoje perspektive - a onda dobro promotri - percepcija onog drugog je projekcija tebe... odoh ja u filozofiju - samo to je istinita filozofija
ajd bok
ALL YOU NEED IS LOVE