kurčeva kijavica

-Želim ti nešto dat!
-Pa, daj!
 
Janko je izvadio novčanik. Poprilično istrošen, starinski. Imao je puste pregradice i džepić za sitniš. Nekad je bio crne boje, vidi se. Mnoštvo končića virkalo iz njega. Niklovano dugme imalo je sjaj samo po rubu. U sredini, mrštio se bakar. Pažljivo je vadio novac, dokumente i jednu požutjelu sličicu.  Gledao sam nijemo.U  čudu.
- Ne boj se! Nije to "kupljena" bara. Ovo je moj novčanik.
 Dodao mi ga. Moj prijatelj Janko je bio profesionalni džepar. Par puta je bio u zatvoru. Na kratko. Uvijek tuče, nikad za "džep".  U našem društvu je slovio za mangupa. No, nitko stvarno nije znao šta on zapravo radi. Nitko osim mene.  Jednom mi je natuknuo da nema nikog. Nije puno govorio. Rijetko se i smješkao. Zamišljena pogleda u daljinu sanjario bi satima.Prenuo me. Primio sam novčanik.
- To nije obična bara, to je taličan novčanik. Donosi sreću.
- A ti, šta ćeš ti ?
-Meni više ne treba.
-Znaš da ja ne nosim novčanik, da držim življak.
-Znam , nek  sreća stanuje kod tebe. 
 
Taličan novačnik! Ja, koji ne vjerujem ni babama, ni svecima , ni sam sebi, nikom, htio sam se nasmijati. No, nije me smijeh išao. To je bio moj prijatelj Janko. Gledao me  ozbiljno, kao i uvijek. Nisam ga želio povrijediti. Posložio sam lovu i spremio u džep. Osjetio sam nešto hladno oko srca.
 
Kad sam došao doma, ispričao sam Njoj. Namrštila se.
-To je sigurno jedan od onih, njegovih. Ako ti ga nađu, imat ćeš problema. Ti i tako nikad ne nosiš novčanik. Šta će ti to?
- Sad ću ga nositi!
- E, onda ću ti ja kupiti ljepši. Ne možeš to nigdje izavditi, pa vidiš kakav je.
Nisam se želio prepirati.
-Ne kupuj, neću nosit nikakav.
Vatio sam življak u džep, taličnu baru stavio u ormar.
Par dana kasnije, truba je tužno zacvilila. Ukopnici i ja. Bacio sam grudu zemlje. Janko stvarno nije imao nikog.
 
Taličan novčanik! Odlučio sam ga nosit.
 
Došav kući  uzeo sam Jankovu baru. Stavio na stol. Mašim se za džep. Nema življaka! Nema!Negdi sam prosuo mojih deset orlića. Znao sam točno, 1000 dem u apoenima po sto. Pretražio sam sve džepove. Nema! Nije moguće da mi je ispalo. Mora da me netko odžepario. Za čas sam bio siguran bar u trojicu. Opet, nisam ja papak, ne može se mene tek tako "kupiti". Polako sam se smirivao.
Onda sam pogledao novčanik. Talični novčanik. Uzmem ga. Prazan je, dakako. Prevrćem brojne pretince. U jednom presavijena banknota od tisuću maraka. Radost nisam ni osjetio. Prošli su me trnci. Nešto se jebeno događa.
Od tada se nisam od njega odvajao. Prošlo je i godina i godina. Skoro se raspao. Pitate se zašto vam sad ovo pričam? Jučer sam ga izgubio!!!
,,,
šatrovački rječnik
taličan - sretan
bara - novčanik
kupiti - pokrasti
papak - naivčina, surpotno od mangup

di si, legendo:)

ajebenti, dva u jedan, ko da sam u Billu ušo! aj sad i ti tu ozdole neš napiši dok posisam kahvu, ne da mi se ić radit... :D

Pozdrav i hvala vjernim i strpljivim čitateljima!
;)

talični DK:)) bravo

budem, piket, budem. inspiraciji treba vremena da se izlegne:)))

Pripazi par dana.... onak, da ti truba ne zacvili :)

Osim izvrsne priče, otkrio si mi otkuda Talični Tom :-)).

lijepa priča