Tišina ...
U tišini tvoje sobeDušom tvojom smiraj teče,Jednom davno Netko reče;Zagledaj se sada u nutrinu svojuPoslušaj i ćut' ćešUmirujuću Riječ Moju...Jer u trenutku samotnoga plača...Kada Duša tihim hodnikom korača...I kad misliš, kako usamljeno biće ti si...Pogledaj u Nebeski Svod...Gore, više...Gdje Mojega se Imena piše...Gdje u olujnome nebu nazire se Duga...Sunčev Trag tad doprijet će do tebe...Izbrisana bit' će i najmanja tuga...Tad poslušaj Milog Zvuka...Jer u tome trenu... dodiruje te Moja Ruka,I u Zagrljaju tad si Mojem ...Poljupce i svoje misli... darujem ja srcu tvojem...U tišini tvoje sobeRazgovaramo tad s Ljubavlju nas dvoje...U tišini srca tvoga...Milostivom livadom potok teče...U Žuboru njegovome Odsjaja je Moga ...I u osvit zore i u kasno veče...U tišini tvoje Duše...Tiho... tiho... snivam Ja...Probudi Me kad sunčano je...Il' Oluja puše...Tad' Mir svoj tebi darovati ću Ja.Tiho... tiho...Kap... po kap...Moja Ljubav postaje Sunčani Slap.U Tišini Duše tvoje ...Zauvijek sam Ja uz tebe...Milo dijete Moje!
07.12.2006. u 21:26 | Prijavi nepoćudni blog | Dodaj komentar