KOLORIT

 
 
 
 
  Neki se dan, točnije 19.12.2006. godine navršila 85-godišnjica rođenja poznatog i priznatog, velikog makedonskog pjesnika Blaže Koneskog. Jedna od njegovih najljepših pjesmi je ova...      
 
 
VEZILKA  
 
1.
Vezilke, kaži kako da se rodi
prosta i stroga makedonska pesna
od ova srce što so sebe vodi
razgovor noken vo trevoga besna?
 
- Dva konca paraj od srceto, dragi,
edniot crn e, a drugiot crven,
edniot budi morničavi tagi,
drugiot kopnež i svetol i strven.
 
Pa so niv vezi ednolična niza,
pesna od kopnež i pesna od maka,
ko jas što vezam na lenena riza
rakav za bela nevestinska raka.
 
Sudbinsko nešto se plelo za veka
od dvete niski, dva sozvučni zbora,
ednata budi temnica što štreka,
drugata budi vkrvavena zora.
 
2.
Vezilke, kreni navedena lika,
pogledaj v nebo vo pretpladne zlatno:
se šari tamu i čudesna blika
tvojata vezba na sinoto platno.
 
Za tebe nema ni večeren zapad,
ti - morno oko na trepetna srna,
dve boi tamu ti gorat i kapat,
dve šarki tvoi - crvena i crna.
 
Zar ne se plašiš jarkosta nivna,
i najmil spomen deka ke ti zgasat?
Zošto se gubiš, ti stroga, ti divna,
dnite ti minat, prokobi se glasat.
 
- I najmil spomen što v duša mi blesna
se gasi od niv ko cveke bez boja.
No ti što loviš zvuk na čudna pesna,
ti si ja kaža sudbinata svoja.
 

Hvala na podsjećanju na ovu prelijepu pjesmu, zaista me se dojmila, posebno ova posljednja strofa koja u sebi sažima sve što je rečeno i neizrečeno...

uživaj :)

lijepo:-))