Am I a hazard to myself? :)

 
                                           Godišnjica
 Danas je godišnjica kako smo se Moje Zlato Plavo i ja sreli prvi put. Ja sam dala oglas na netu da tražim psa…da mi neko pokloni Goldena s papirima ili bez, mužjaka ili ženku…nebitno…samo da je Golden. Ostavila broj moba i čekala. I bio je poziv, dok sam bila na poslu…inače se na poslu baš nemam običaj javljati na mob, ali taj put sam se javila. Zvao čovjek, da ima psa, mužjaka, s papirima, starog godinu i dva mjesec i da bi barem da im platim troškove cijepljenja. Rekoh OK. Pitala kako se pas zove, kakav je po naravi i tak….zašto daju psa od godinu dana…Rekao on da se sele, da nemaju kud s psom, i da bi ga htjeli udomiti prije toga…..OK; doći ću ja pogledati psa u subotu…jer, ako ću ga uzeti, onda ću cijelu noć i cijelu nedjelju biti s njim da se lakše privikne na novu sredinu. I tako je bilo.
U subotu popodne smo otišli pogledat peseka. Došli tam…pesek lep, kak samo Golden more biti…počel lajati, onak, pristojno, kak pas mora kad neko prvi puta dolaz. Mi ušli u kuću, sjeli, došao on, njuškao onak, kak pas mora…da vidi ko je ko….malo smo ga pomazili…vidli smo kakav je s njihovim klincima, da se igraju…ali je na najmanjeg režao čim mu se približio…..to mi je bilo čudno, ali kako nisam znala puno o psima…rekoh ja sebi…valjda je to OK…I tako svidio se meni pas, i ja njega uzela. Nije htio u auto ući...kao da je znao da ćemo ga odvesti…Ali ga je gazdarica namamila u auto i tako je on legao na zadnji sic, mi krenuli polako i ostavili gazdaricu u suzama…bilo mi je žao, moram priznati. Ni gazdi nije bilo svejedno…ali selili su se u Zadar u mali stan gdje nisu mislili da imaju uvjete za njega. Rekli su mi da ga vodim na kupanje jer jako voli plivati i tak….Svega se držim.
Vožnja je protekla dobro. On je bio miran.
Došli smo doma. Moji su znali da bum možda psa doma dovela…i svi se sjatili vidjeti ga…a on se uplašio …nova sredina, novi ljudi…počeo režati i lajati..tako da sam ga se i ja uplašila pomalo…nisam to očekivala….ne od Goldena koji slove kao dobri psi…prijateljski, obiteljski…zato sam i htjela Goldena. Ovo me je iznenadilo, moji su mi rekli da nisam normalna, kaj sam to doma dopeljala , koljača, tak velikog i divljeg psa…da to nije pas za kuću…i tako..svašta…
Nisam ga baš planirala u sobi držati…ali nisam ga se usudila ostaviti negdje gdje me nema…da koga ne napadne…igrali smo se malo u sobi, da on zaboravi na pretrpljenu selidbu i tak…uglavnom se moj dragi angažirao oko toga, ja sam se bojala pesa pomalo, priznajem..i razmišljala o tome da ga vratim sutradan jer nisam tako agresivnog psa očekivala….moj  dragi otišao na sat vremena nešto obaviti, a ja ostala sama s Goldenom…mazila ga uglavnom i pričala mu…da se navikne na moj glas i miris…i vratio se dragi, koji se sprijateljio s njim…ali ga pas nije u sobu pustio...režao i lajao na njega…..tek sam se onda prepala…pa kaj ako odem iz sobe…ni mene neće pustiti unutra???...Mogu vam reći da nisam baš dobro spavala te noći….on je bio do kreveta i cijelo sam vrijeme imala spuštenu ruku na njemu da se ne boji i da me ne zaboravi…Do pol četiri nisam mogla zaspati…..Najozbiljnije sam mislila da sam stvarno nepromišljena glupača kad sam tak nešto išla doma dovesti…bez razmišljanja…ja hoću Goldena i gotovo…Nedjelju smo cijelu proveli zajedno…Šetali…Bio je snijeg…Dizala sam se ujutro u 5-6 sati sati šetati ga (to ja zovem volja!)…nitko ga nije šetao osim mene prvih par mjeseci…nisam se usudila pustiti ga s nikim...prema skoro svima je bio agresivan…..dolazila pod pauzama na poslu šetati ga, vidjeti ga…bio je cijelo vrijeme zatvoren u mojoj sobi da koga ne napadne….teško se prilagođavao...mislila sam da će on za par dana sve zaboraviti, prilagoditi se, ali to je trajalo mjesecima…dok ga se nisam usudila pustiti samog na dvorište. Otišli smo u kinološki klub na tečaj da i ja nešto o psima naučim, a i da se on ponešto nauči…ponajprije da ga se socijalizira i da se on i ja upoznamo… plaćala sam mu instrukcije kod trenera za one vježbe koje ja nisam znala napraviti…..Položio je ispit O; pa ispit A, i tako, malo-pomalo, postao lijep, dobar pas…trebalo je jako puno strpljivosti , ljubavi, razumijevanja, upornosti i dobre volje…Sad sam navikla na njega, na naše šetnje, ne laje na ukućane, ne reži, ali stranci nam u dvorište ne smiju ako je vani, ne smiju ni u kuću….osim ako mu se ne veli da je sve OK…sad ga se više nitko u kući ne boji, ni on se ne boji nikoga, pravi je sretan pas postao….najviše voli biti u mojoj sobi ako nisam doma…tako je navikao otpočetka….a ako sam doma, onda smo obično skupa… I eto…dvije godine nam je danas kako je prvi puta došao k nama u kuću. Svašta smo zajedno prošli već u te dvije godine. Sad ga svi obožavamo… I nitko više ne misli da je strašan pas . Joooj, koji sam si infantilni sastavčić napisala, ali nek znate kak nam je bilo. I kak nam je sad super:))))))))

:-)))

hehehe ne mre ona odustati od svojih kvalifikacija :-)))) kaj bi bilo infantilno,, hebi ga onda su svi moji blogovi takvi :-)) a ti allllll pricaj ko se otkril danas? a ti scare,, cccccccc sram te bilo,, da te ja vidim tek kad puknes blog.. mam da si se javila .-)))))

kak nije,mijao?pa ovo je log o usvajanju,ne?kaj ne bi htjela da te netko usvoji?:-)))

ili osvoji?

mic mic maco dojdi ti meni bu mte ja cuval od peseka na ovom blogu :-)))))))

Hm...krepala mi mačka... Ostadoše još dvije... hm...

večer svima:)))))

haj svima:) scare - stvarno je lepo biti tvoj pesek, zavidim mu:)))

Dobro je...samo da stavim naočale...već sam mislio da haluciniram...nickovi...heh

hehe, da samo ti...pol kinološkog kluba je izjavilo da mu zavidi:))))))

kaj samo pol?:)

a da ste ga jučer vidli kak je gledal "Povratak kući-izgubljeni u San Franciscu"...koji je to njemu triler bil! Pa dok su onog peseka šinteri zaprli...pa nije moje zlato treptalo opće od uzbuđenja:)))))

will ti stvarno trebaš naočale:) a možda i ne samo ti:)))

kaj mislite jel pas kuži kaj se na filmu dešava???:)

joj kak si krasan sastavčić napisala :)) svako jutro sretnem plavušana kaj stanuje kat ispod mene i dobim želju istu kao što je bila tvoja, ali ipak mislim da stan na drugom katu nije okruženje za takvog pesa...

peseki kuže više nego kaj si mi mislimo:)

Dobro večer, ljudi. Ovakve weblogove treba raditi, bravo.

drveče i tebi

ej sker :) neću čitat, dosta mi slova po cile dane, samo da te pozdravim :)

je Tanja, znam kak ti je...:)

veče sviam:) biljaristo...kako teku pripreme za turnir?:))))) luna, ipak pročitaj..:))))))

bok, scare, pogledaj na mom zadnjem blogu,a molim te i za komentar mene a i drugih komentara. Inače, malo sam bolestan pa nisam na pa nism na poslu a niti sutra
laku noć

deca trebam pomoc na gornjem blogu...:)))

cmokaaa scare :) i svima ostalima

Predivno :) moja L. je sa mnom bila 13 godina i gdje sam ja išla, išla je i ona :) more, tržnica, banka, čak i na posao subotom :) nikad nije bila sama, osim kad sam završila u bolnici 7 dana,a i tada sam samo mislila kako je njoj, svejedno za mene; nema je više, ali ispred zgrade ispod auta sam našla malu curicu M.-lutala je oko 6 mjeseci po naselju, ali je bila čista i to kao da ju je netko okupao i onda poslao van - ljudi su strašno okrutni :(; bile su zajedno godinu dana i onda je L. otišla u vječna lovišta - ostale smo ja i mala M. same :) nije se dugo mogla priviknuti da je sama, ali sada spava na isti način i na istoj fotelji kao L. - sve čini skoro isto kao L. - jedino nije L. :) ali i ona je malo sunce koje mi svakog trenutka izmami osmijeh na licu i niti jedan, ali niti jedan trenutak se nisam pokajala što sam joj dopustila da uđe u moj život :)