Oduvijek sam želio biti heroj ... bar jedan dan ...

Nad usnulim gradom sad kiša rominja
u kaminu mojem zadnja iskra tinja
na zidnome satu ponoć otkucava,
a meni se noćas ni malo ne spava.
 
Ja ne krivim kišu što neće san na oči
ja ne krivim druge što nitko neće doći
krivim samo sebe što sam noćas slab
što kišu na koži osjećam k'o svrab.
 
Prijatelji dragi utonuše u snove
i dijete kraj mene uprav' sklopi oči
u kapljicama kiše moje misli plove
možda će i meni skoro sanak doći.
 
Prozorsko je staklo prekriveno kišom
iskrivljuje sliku usnuloga grada
obasipam ga cijelog sad mišlju najtišom
tako želim nekog zagrliti sada ....

:))

sad bi ti mogla svašta reći,al neću..sve znaš!!!:-)

Znam, pivac-emotivac :)

-;))),chat ne radi-;)))

Baš si mislim što sam tužan, u mraku bar nisam ružan, komentar ti je vrijedan zlata, tužan sam što nema chata:)

u mraku su svi lijepi,pa i ja,tamo barem lupim svašta,i proradi mi malo mašta-;)))

:-))))))))))))

-;)))

Najbolje ti je zagrliti kisu,s njome ces sve sto ispod nje disu:)

Hvala ti Marino, al nisam tako jak, da s "vascelim" gradom imam sad grupnjak :)

Prestala je kisa, i yetti sad spava....
na mekani jastuk pala mu je glava :-))))