Kaj ja serem?
Zbudim se vjutro nekak u banani. Tak bi se pokril i nastavil krmit da to nije normalno. I nejde mi se na posel. Već neko vrijeme. Stalno si brijem kak sve ono kaj u firmi ne znaju ko bu napravil šibneju meni. Mislim stvarno. I nekak sam nezadovoljan. Trebala bi mi jedna dobra povišica. I pun kufer toga. Možda sam i sam kriv jer u zadnje vrijeme stalno imam u glavi viziju sebe u nekom drugom okruženju. Delam neki drugi posel. Htel bi živit od pisanja. To mi je fakat želja broj jedan. Al di buš ti živil od pisanja u zemlji u kojoj najčitaniji pisci prodaju 2000 komada svoje nove knjige i to se smatra velkim uspjehom. Pa onda tezgare pišući ozbiljne kolumne u kojekakvim tjednicima i mjesečnicima koji se ionak kupuju zbog tv programa i pregleda rasprodaja. I ko ih čita? Kad ste zadnji put čuli za neku popularnu kolumnu, nekaj kaj se mora pročitat? Osim malog Lalića na Indexu.
Kaj dakle da radi neko ko u stvari nije zadovoljan onim kaj radi, a svjestan je da od onog kaj želi ne bu baš imal za neki život? Nemam pojma. Nemam odgovor. Samo znam kaj hoću. Hitno.
Onda sam izašel iz zgrade i prek puta vidim bauštelce kak rade nekakvu hižu na minus nešto temperaturi i jebenom vjetru. Setim se svojih tri mjeseca provedenih na građevini. Deri celi dan za male nofce. Konobarenje. Ni svetka ni petka slobodno, a lova – snađi se. Pa se setim firme u kojoj sam delal u toplom, komp i telefon, al lova banana. 1700 kunića. I dan danas se pitam kak sam gural s tim. A sad sam u toplom, komp i telefon, lova skroz ok, radno vrijeme pon-pet, paznici godišnji...
I skužim kak sam pobrkal voće i povrće. Kak moje trenutno nezadovoljstvo nije rezultat ničeg drugog nego kaj sam zaboravil kak mi je znalo bit teško. A ovo nije loša pozicija za bilo kaj u budućnosti. Uljuljal sam se u sigurnost, a kad je čovjek siguran, onda počne srat. Onda mu niš nije dobro. Misli da ga svi tlače i seru po njemu. Svaki novi zadatak postaje težak do boli. I zaboravi čovjek da se život sastoji od velikog niza manjih i većih izazova koji ti prilaze kad se osjećaš najbolje i gađaju te nogom u guzicu, da te podsjete da se stalno trebaš borit za sebe. Da trebaš past, da bi se mogao dignut. A pri kraju niza uvijek najveći izazov. Tvoj san. A taj te lupa krošeima i direktima u glavu i ne da sucu da ti broji kad padneš u knockdown. Bori se, pičko, za ono kaj želiš. Ne buš niš dobil servirano na tanjuru.
Tak mi moji izazovi lupaju vritnjake, a ja se žalim. I bil mi je potreban pogled na par tipova koji po cičoj zimi grade dom za nekog ko ima više love i sreće od njih. I pjevaju. Fakat mi je bil potreban.
22.01.2004. u 14:34 | Prijavi nepoćudni blog | Dodaj komentar
ali,frend,neće nas na napredak potaknuti razmišljanje da ima gorih i onima kojima je teže...
Autor: all_or_nothing | 22.01.2004. u 14:45 | opcije
upravo to, kaj sereš??? :) dobro da si doša pameti :) Remajza rulz!!!!
Autor: lunasole | 22.01.2004. u 14:46 | opcije
Kak seres:)) ...Pozdrav rudarima u strajku....i baustelcima;)
Autor: Fritz | 22.01.2004. u 14:49 | opcije
Pozdrav rudarima u strajku,j.... im majku ;)
Autor: devil4u | 22.01.2004. u 15:01 | opcije
ustvari...tebi je dosadno..:)))
Autor: evomene | 22.01.2004. u 15:28 | opcije
Volim te čitati.Piši češće.:))))))))))))))))))))
Autor: Mina123 | 22.01.2004. u 15:57 | opcije
i ja bih zapjevao, ali nedavno mi rekoše da imam neugodan bariton...
Autor: gazda777 | 22.01.2004. u 16:45 | opcije
Ne, all, nego će nas podsjetit da nam i nije tak loše kak si znamo zabrijat.
Autor: DayWalker | 22.01.2004. u 17:03 | opcije
citala ja vidi, vidi od senjanovića...knjiga nastala od kolumni u nacionalu mislim...nije lose a sigurno je nekaj i zaradio:))ak ne probas nebres znati...a vidis kak se otvaraju istocna trzista pa bude i prodaja sigurno procvala:)))))))))))
Autor: -mija- | 22.01.2004. u 22:07 | opcije
Pogled na one kojima je lošije služi tome da ne samosažaljevaš sebe, što je vrlo neproduktivna djelatnost ma kako primamljivo izgledala :) Drugim riječima, da nastaviš slijediti svoj san ;)
Autor: AnaisNin | 23.01.2004. u 4:45 | opcije
Nemam direktan komentar na ovaj Tvoj Log. Al' imam na sve kaj si do sad napisal' i podijelil' s nama. Čital sam Te već puno puta. Sa zadovoljstvom. Čak i s glasnim osmjehom. Tol'ko glasnim da me i Ona zapitala: "Kaj ti je? Kaj ti je odjednom na netu tak smiješno?". Nisam priznal' ;). Čital sam Te i s tihim razmišljanjem u glavi, u stilu: "Jebate, ima čovek praf...". I čemu sad sve ovo? Tak. Neeee, nisam homić. Čak naprotiv. Pišeš da Ti je dgara svaka pohvala na Log, da Ti bilda samopouzdanje. Pa, eto, neka Ti je. Eto Ti još jedne od mene. Znam, znam, bilo bi Ti draže da je od neketamo180/60/plavokosa/plavooka/90/60/90/sličimnaženuizTvojihsnova... Al' nije. To Ti je pohvala sam' od mene. So long till next time, ;) Modrooki
Autor: modrooki4you | 01.02.2004. u 9:41 | opcije