Round Robin

---jedanaesti---

Suzana je bila osobna Zarina tajnica. Sposobna, mlada, fakultetski obrazovana zena. Brineta, sa kosom uvijek skupljenom u laganu pundjicu. Bila je dobre gradje, ni premrsava , nimalo predebela. Taman ugodno popunjeno zensko sa svim atributima. Velikih pametnih ociju iz kojih je povremeno znala zasjati iskra prkosa i punašnih usana koje su uvijek bile namazane diskretnim ruzem. Ljubazna, pristojna vedra. Rado se smijala, salila sa kolegama i kolegicama iz drugih ureda. Pomalo tajnovita jer je rijetko otkrivala detalje iz privatnog zivota.

Ali ona nije ni imala sta posebno pricati, nije imala tajni. Njen zivot je bio prilicno obican. Gotovo pa predvidljiva suhoparna svakodnevica.

Rado je citala, rado gledala filmove, imala pokoju prijateljicu, macku ljubimicu i to je to. Njen jedini uspjeh i hrabar korak u zivotu bio je trenutak kad se napokon odlucila i kupila svoj mali stan. Na kredit, koji joj je kamen oko vrata daljnjih 20 godina. Ali barem nije pod stalnim budnim okom svoje tako zamorne majke.

Na pragu tridesetih, jos uvijek neudana, na opce cudjenje njene mame i rodbine. Govorili su joj da previse bira.

A sto se tu ima i birati?- mislila je.

Zar Ivan koji radi kao pripravnik u knjigovodstvu, koji jadan zamuckuje i crveni svaki put kad je uglada na hodniku ?

Ili mozda Stjepan? Stef kako ga zovu. On je toliko naporan sa svojim primitivnim i prostackim salama i jos se pri svakom razgovoru toliko dere, da ga radije zaobilazi. Bedasti Zagorec, obicni kumek, kojem ce kad tad nos odati njegovu posvecenost brojnim gemistima.

Mozda Zlatko iz kadrovskog?- koji joj se svaki put nabacuje, iako doma ima zenu i dvoje djece. Jadan izbor oko nje je jedini razlog njenog samovanja., a ne njena prevelika izbirljivost.

Jednostavno kao da nije imala srece u ljubavi.

Nekoliko kratkih veza tijekom srednje skole i fakulteta nisu ostavili bitan trag bola ili lijepih sjecanja u njenom srcu.

Zeljela je, naravno da je zeljela imati nekoga uza sebe. Svako proljece kad bi setala gradom ocekivala je da sretne nekog posebnog, nekog tko bi je osvojio.

Svako proljece ponovno bi ustanovila da su ti neki posebni, u zagrljaju neke njima posebne. Pomalo se privikla na mogucnost da se mozda nikada nece udati i osnovati obitelj.

Ljetni odlasci na more nisu nikada davali zadovoljstvo, ni ljetnih ljubavi ni trajne romantike. Iskreno, toga se i bojala, tih kratkih susreta koje bi obiljezio samo sex za jednu noc. Bojala se spolnih bolesti, nije previse vjerovala u sigurnu zastitu.

Neko je vrijeme pokusavala zivjeti onako kako je cula da ljudi zive. Iskustva sa Iskrice, zvucala su gotovo nevjerojatno. Ponekad im je zavidjela, ponekad je znala da lazu i pretjeruju, ponekad je pozeljela isto takva iskustva. No svaki put kad bi se sa nekim nasla na kavi, nakon drugog susreta, ukoliko ga je u opce bilo, u zraku je visjelo pitanje- hocemo li kod tebe ili kod mene.? Nista od onih rijeci sa Pvt-a i ispisanih u profilu vise nije bilo bitno. Ostala je samo jedna –sex.

S vremenom je i od toga odustala. Samo povremeno navrati i vidi da je mozda jos gore nego sto je bilo. Sad su se vec poceli i svadjati javno, vrijedjati jos javnije.. Par puta je ugledala blog sa ispisom medjusobno izmijenjenih poruka. To joj se sve cinilo totalno neprihvatljivo. Ne nije ona kandidat ni za opaticu, a kamoli za sveticu. Ali svaki put ju jeiznova neugodno iznenadjivalo kako ljudi mogu biti bezobrazni.

Shvatila je da ni tu nema vise sto traziti, a sad bas da ce gubiti noci cekajuci da se upravo njoj obrati jedan od tisucu koji je mozda normalan, kulturan, pristojan, koji nije n-ti lazni dvojnik dvojnika. E pa nece, makar bila sama.

Sa svojom seficom Zarom imala je sasvim dobar odnos. Dovoljno poslovan, dovoljno prisan da ne zadire u prevelike detalje. Ljubazne, no zatrpane poslom obje su ustanovile da im taj i upravo takav odnos najvise odgovara. I evo koji traje vec petu godinu neprekidno.

Zara nije bila neka od onih hladnih kucki sefica, koje bi preuzele musko ponasanje pa ga jos dodatno zagorcale osobnom zlobom ili frustracijom. Suzana nikako nije bila tajnica od one vrste koja ce samo kuhati kavu, mazati nokte i presetavati se u minicama i pokazujuci dekolte svim muskim strankama.

Suzana je bila Zarina desna ruka. Obavljala je sve tajnicke poslove, no ipak si je u zadatke stavila i obavezu da se pomalo na sestrinski brizan nacin brine o svim Zarinim potrebama. Kad je Zara bila prehladjena Suzani nije bio problem otici u apoteku po lijek, podsjetiti je na neki privatan dogovor, osigurati da Zara na vrijeme uplati porez za osobni automobil ili posalje cestitku dragom prijatelju. Zara joj je na svemu tome bila itekako zahvalna, a Suzana je smatrala da time samo jos uspjesnije ispunjava poslovne obaveze.

Stoga su obje bile zadovoljne ovakvim odnosom koji nisu zeljele mijenjati.



---dvanaesti---

Zara je na brzinu skupila sve papire i zatvorila ih u ladicu stola. Odlučila je uzeti par dana off, ali onako samo za sebe, bez najave neke, pa mislim, mogla si je to priuštiti. Nazvala je putničku agenciju i rezervirala kartu. Do jutra ima dovoljno vremena da spakira sve i krene. Svidjela joj se ta last minute odluka. Osjetila je kako joj trnci prolaze tijelom i već je u glavi imala sliku savršenog odmora. Zamislila se na trenutak – hm, bilo bi dobro imati nekoga.

Uzela je torbicu i zaključala vrata. Tada se sjetila da je negdje u nju ubacila onaj papirić s njegovim brojem, a je blesava, mogla ga je na vrijeme unijeti u mob. Nikada to nije radila. Čemu se zatrpavati brojevima onih koji na kraju umiru bez sjećanja.

Sjetila se. To je bilo dovoljno. Sasvim dovoljno za sada. Ipak je već davno rekla da je više nitko takav neće privući. Znala je ona da pravi igrači uvijek nekako nađu svoj put, ali ovaj neće. Nema šanse. Nije joj se niti dopao. Ok, biti šarmantan, znati prodrijeti u nešto što nitko do sada nije uspio, ali dalje. Velikim slovima je u glavi zapisala – NEMA ŠANSE! – i bacila papirić. Đuro je još jedan u nizu kojega ne pušta bliže. Onaj zagrljaj, onaj dodir, tamo na placu. Poziv na kavu? Što si je on samo zamišljao?

Znala je Zara zašto, baš kao i Đuro koji se upravo spremao na put.

Ujutro, slijedećeg dana. Zara je skoro zakasnila na avion, ali Đuro je stigao na vrijeme.

Sjedio je on već na svojemu mjestu, kada ju je ugledao kako panično ulazi u avion. Zara i panika, prvi puta je vidio taj njezin izraz lica i mora priznati da mu se dopao. Izgledala je neispavano, a i nije bila našminkana. Unatoč svemu, izgledala je dobro. Onako kako bi je poželio, golu, umornu, slomljenu. Dovoljno ranjivu da je primi, zagrli i zavoli.

Zara ga čitavo vrijeme leta nije niti primijetila. Pažljivo ju je gledao i zamišljao pokrete koji su ga vraćali u dane koje je sada samo s nekom sjetom mogao pamtiti. Nježne, zavodljive, uporne i hrabre. Mogao je on tako i danas, ali nekako je znao, da prema njoj takav nikada neće moći biti. Vrijeme nije igralo nikakvu ulogu, glavni likovi su se već davno pogubili, a njemu je sada samo jedno bilo u glavi. Postati opet onaj stari Đuro kojega još nije upoznala.

Na aerodromu su se ipak svi ugledali. Hembra je mahala i plakala, a Zara se smiješila. Đuro više nije znao tko je tu lud. Prišao je Hembri i tiho rekao – Ovo je Zara. Kolegica s posla. Zara se nasmiješila i pružila ruku Hembri, a Hembra je kao i svaka žena, hrabro prihvatila ono što nitko osim nje nije osjetio – Đurinu hladnu ruku kojom ju je držao u zagrljaju i Zarinu toplinu.

Dok su Hembra i Zara tako stajale i proučavale jedna drugu Đuro je zbunjeno petljao oko prtljage. Nije mu bilo jasno što osjeća. Olakšanje jer je Zara sada konačno znala da ima ženu ili zbog Hembre koja je posložila sve komadiće koji su nedostajali. Pogledao je prema njima. Obje su mu izgledale savršeno mirne. Hembra čak više nije niti plakala, a Zara joj je nešto veselo objašnjavala.

Kada se vratio i mislio kako će sada svaki od njih krenuti svojim putem, ostao je iznenađen Hembrinim riječima

- Dragi, pozvala sam Zaru na ručak. Tati je bolje, iako sumnjaju da će se potpuno oporaviti. Sada više ništa ne možemo učiniti, samo čekati. Prva kriza je prošla. Idemo to proslaviti. Mislim da smo zaslužili. Zara me baš sada utješila svojim riječima. Znam da na neke stvari jednostavno ne možeš utjecati, ali nada uvijek postoji.

poznavajući Hembru, hrabro sakriva svoje osjećaje koji su uzburkani intuicijom:))) ali hej, priča je krenula u nekom pravcu:))))

...her Đuro iz in d veeeeeri big šit, meeejđr šit...:))))))))))

...i Zara će biti šit kad pojede ručak.

ok, jedan moram pročitati, hehe :)))going on :DDD

...ok, izazov je tu, mogao bih opet malo pisati...:))))))))

cimic..hahahahahaha:)))

ajmo sagg, rasturimo to onak kak treba :))))

...dogovoreno sol, došlo vrijeme da đuro hiti zaru na leđa...:))))))))))

hm, hm, onda bum ja dalje, hehe...;D

Đuru su skroz sjebali kad su ga oženili, a i Suzanu kad su je logirali na iskricu.

sagi će pisat pornjavu? :DDD

cimic, sve se to da ispraviti :)

CC pusti ga, valjda čovjek zna? hehe...:)dag se tak i tak nije ponudio...

sagi, nek onda bude u pozi 71.

sag i pornjava...ajde sad da vidimo i to:)))

...pišem što pišem, napisao već 9 redova, sutra bu bilo kaj bu bilo...:))))))))

strepim već :DDD

hmmm kako intimne scene idu sporo? zar ne?...tu se zna...previše osobno da bi se o tome pričalo na kavi, previše osobno da bi se nabacivali floskulama , a znatiželjne oči vire iz prikrajka i misle, hmmm jeli stvarmno tako dobar/dobra loš/loša kao što piše ili je sve fantazija preuzeta od nekud:))) škakljivo škakljivo...

hm, jeps, škakljivo, sagg, pazi kaj radiš :)))

...neće biti pornjave, nis ja takav, osim toga majstori ne odaju samo tako svoje male tajne...:))))))))))

...male tajne!? koji zajeb, požalio sam čim sam to napisao, sad će me neke razapet...:))))))

ma, samo treba napisati da se zemlja stresla, da joj je oduzeo dah, da je bio najbolji do sada i da su na kraju postali jedno :DDD

sagi, :)))))))

male tajne, kratke tajne...hahahah sklizak teren, tanak led...:PPPP

CC profi to tak dela...jel...? :))))još samo negdje ubaci oči , dubinu pogleda i voila!!!
kaj bumo sad tu sitan vez petit poen vezli...sve je jednostavno:PPPPP

...ovo je usporilo za popizdit, donna, dušo, nadmašit ću sebe...:)))))))))))))

sag tiho budi...zapetljavaš se...kaj znači nadmašiti sebe...tek sad u ovim godinama...pa kaj ti je tolko trebalo? da shvatiš da je to ipak nekima zadovoljstvo, a ne obaveza...???:PPPPP

ma, sagi će dio s petit :DDDD

...oho, malo smo ubrzali, jesam li rekao da mi se ovo gore sviđa?...:)))))))))))

sad jesi :)

stigli nalazi...Đuro ima TBC....

...možda, al bu zara dobila padavicu...:))))))))))

tu bi sjela dobro i dvostruka ličnost :DDD

:))) čekam...