kaj god vam padne na pamet

Postoje dvije temeljne zablude. Prva je ta da smo obično uvjereni kako je dovoljno da nekoga volimo pa da taj drugi voli nas. To je uvjerenje u nas “programirano” odgojem. Mi mislimo da ćemo naći onog “pravog” ili onu “pravu”, a kad ga ili ju nađemo, onda će sve biti sjajno i bajno. Mnogo dublja zabluda vezana je uz zaljubljenost. Uz ona irealna očekivanja, koja gotovo svatko od nas ima, pogotovo dok je još mlad, priključuje se djelovanje hormona i različitih transmitera u mozgu, koji se svi zajedno pomiješaju toliko da nam pomute razum. Ortega y Gasset rekao je da je zaljubljenost kratkotrajna pomućenost uma. Problem dakako nastaje zato što se mi u tom stanju odlučujemo na stvaranje ozbiljne veze. Ta ozbiljna veza vrlo često donese djecu. A kad shvatimo da nam ta zaljubljenost, koju mi smatramo ljubavlju, ne donosi ono što smo očekivali, postajemo razočarani.Okrivljujemo partnera što nije onkav kakvog smo ga mi željeli, nego je onakav kakav je, kakvog smo ga, uostalom, upoznali. U takvim vezama najviše trpe djeca. Djeca su tragičari zaljubljenosti. A mi tu zaljubljenost (napr.Valentinovo) još propagiramo. Grad je pun crvenih srdaca koja bi  trebala prezentirati svemoćnost zaljubljenosti. Zaljubljenost je stanje nesposobnosti prosuđivanja.
Tvrdi naš ugledni pshijatar i nastavlja:
...'Ne, nesretne ljubavi nema. Postoji nesretna ljubavna veza. Dakle, razočaranje što niste dobili ono što ste očekivali od te veze. A je li ono što ste očekivali realno i logično, to je, naravno, drugo pitanje. Mi psihijatri živimo od toga što to očekivanje obično nije ispunjeno.'....pa si vi mislite 

potpisujem mudrozbor!! :-) ... nego told..., a di si ti covjece?? :-))

:) al ima velike razlike izmedzu zaljubljenosti i ljubavi :)))

:) i za brak nije dovoljno SAMO da se dvoje vole,... treba jos puno toga :)

sve bi bilo lakše da su žene promiskuitetne kao muškarci ,nego dugo se traže pa kad se nađu (spoje) misle to je to ...a da su žene malo darežljivije (promiskuitetnije) nebi nam zaljubljenost bila nešto vauuuu

la-la djevojčice,u poslu sam do grla, a i tebe nekak nema..već sam mislil kak si se udala i rodila nekoliko klinaca i klinceza ili su bar na putu..:))

a-laaa, svasta si ti mislio!! :-))) ma i ja sam ti u hrpetinama posla i obaveza raznijeh...:-))

Hm hm..... a zar bi netko nepomućena uma učinio toliko stvari na svoju 'štetu' :).... Svoja prava desetkovao, svoje obaveze umnogostručio.....Djeca poslije pate.... Da, najmanje pati onaj tko se nije ni rodio, (ne znam za one što ih porode u dijelovima, malo poslije začeća)... No dođe vrijeme kad se i najbistriji um pomuti, kad shvati da mu je vrijeme prošlo uprazno.... da je misija na završetku, a rezultat ništa-ništa.

F-T nisu žene niš manje promiskuitetne nego mi...pače one su više, sam kaj mi mislimo kak je to muška osobina...:(

muški su više ,evo ti egzaktan dokaz koliko si ti odbio žena (vjerojatno ni jednu) u životu a koliki broj njih je odbio tebe (sigurno puno) isto kao i mene i mirka i janka itd

Je imaš praf ja sam puno puno puno puta bil odbijen al s druge strane to je relativan pojam, elemkae, ja sam svaku pital.....:))

Hahahahahaha :-))) Onda bi se moglo reći da se zaljubljenost može promatrati kao vrlo korisno stanje - stanje oslobađanja od vlastitih očekivanja ;-) Neslobodom do slobode :-P Samoubojstvo iz zasjede :-D A psihijatri ondak žive od toga što se ljudima dopadne to stanje izbezumljenosti pa ga žele ponoviti :-) Oni im vrlo uvjerljivo objasne da nisu slobodni, da nikada nisu bili i da nikada niti neće biti :-) A ako a priori znaš da si slobodan i nemaš očekivanja, onda si promiskuitetan ;-) Nakon nekog vremena bezumnima dosadi zaljubljivanje, promiskuitetnima lutanje od luke do luke i tu onda počinje jedno divno prijateljstvo ;-)