prijatelji......

 
Vjerovala sam, da više ne poznajem drhtanje skrivenih struna, dotaknio si se moje duše sa osmijehom, pokretom svojih ruku.
I u meni se opet probudio život, opet vjerujem kao dijete u novu sreću , stisak dvoje ruku, u osmijeh, poljubac i drhtaj.

hahaha...ispalija san periku u plafon:)))

aj obriši koment:)

e baš neću....nek se zna da si ćelav....:))))

ne moraju svi znat da mi sad perika visi na lusteru...a nemogu je dobavit:))

:)))

brdašce ti si meni držal cigansku lojtru za trešnje zato ću ja sad tebi da se popneš na luster po periku.....evo, ajde penji se.....:)))))

ne triba...baš mi lipi polumrak stvara...jedino čudno vonja:))))

uhhhhh......smrdi, smrdi, smrdi.... jel to od perike ili te muče vjetrovi sa kavkaza....??

nekvalitetna vlasulja...sad san opet ka Ronaldo...:)