Dati dio sebe...

     Polako sam listala svoje stranice.Godinama.Svaka na sebi nosi retke ispisane raznim osjećajima, doživljajima.No kako god listam po njima, nigdje ne pronalazim onaj mir, toliko potreban da se život konačno zaokruži u jednu cjelinu.
     A sada polako ispisujem retke ove, 37 stranice.I dalje je sve tu negdje.Možda ima samo više slobode, veselja, samostalnosti i one sigurnosti koju sam uvijek nosila u sebi.
     Puštam rijeku slova da polako popunjava i ovaj list mog života, možda svjesna činjenice da se neće dogoditi ništa novo, ništa značajno.Ali čitajući 36 stranicu rado se sjetim nekih redaka punih topline...Da, i tako polako nastaje  knjiga, knjiga mog života.

heba teeee 37 stranicaaaaaa? :-) wow.. a ja silom nastojim odrzati na 4-5 jel rekoh si ak me ko bude citao onda bolje da me uspije procitati :-)))
ali lijepo je imati nešto ovako,, naš mali osobni dnevnik koji naravno mi uopce ne vodimo ali opet tak okrasno opisuje odredjene situacije u kojima smo se našli i koje su nas mucile u odredjenom trenutku jel tak? :-) pozdrav

Mileni pozdrav i Tebi ;))Joj, zamisli i meni je bed kad sam skužila da sam već na 37 stranici.Ajmeeeeeeeee :))))))))

ako stranice nisu prazne,znači da se nešto ipak dešavalo,da ima smisla a to je već put.

Drago mi je da smo i mi maleni dio tvog života...

Stranice mi nikako nisu prazne.Po neke su tako gusto ispisane sitnim slovima.No ima i vas u njima, naravno, sve više ;))VTS

to i je poanta,ti to znaš i bez mene.

kad predjes 30-tu sranicu,kazes, zivot pocinje u 40-oj.s obzirom na moj optimizam ,hajde i to da vidimo.....

Ericca...

Zbilja te je lijepo čitati... i pronalaziti sebe u tvojim slovima.

Sretan je onaj tko može izraziti svoje misli i osjećaje, unutrašnji život je važniji od vanjskog, ponekad mi se čini da smo sretniji što manje znamo, kada živimo život ne misleći o ničemu...ali bez ljubavi i topline život bi izgubio esenciju, duh, ono unutrašnje sunce koje nas grije uvijek...pozdrav

erica, hvala ti.

Svi mi imamo svoje stranice.Po neke su vrlo slične, a ipak tako različite, zar ne Vikk?Razumijemo se :))

Maximus 17, život nikada ne staje, pa i onda kada misliš da je najteže.Uvijek je netko tu da ti pošalje dobru vilu koja te čuva....

...uvijek smo sretniji kad sto manje znamo...........

Joj Ericca :)) ... dobro ti je rekel vragec, dolje u prvom redu ... kak ti bude debela ta knjiga kad buš k'o mi :)) ... a sad pažljivo ovo pročitajte jer je vrlo emotivno ... "hajdemo svi spavat, sutra je radni dan" :)))))) ... laku noć svima :)

Noć Las Tunas.E ovo je najpametnije danas napisano.Noć svima i ja odoh u krpice, treba sutra bockati sve guze :))

Ma samo jos kad bi te sve stranice bile "dnevnik jedne ljubavi", ali ne od Josipe, vec tvoj personalni... ovako tek trebaju da se pisu nove stranice i to puno njih, kako bi knjiga imala sretan zavrsetak...

a ja mislila da je rijec o godinama?!:)))