Svaka zdapi ima svoj blog

Dve siluete u sobi,mrak koji se jedva kroz nihovo treperenje probi,oci svijetle ko fenjeri na kisi,citaj sa usana i duboko disi.Znoj,suze i ono u sredini,previse maraka da jezik zaslini,premala koverta da sakrije paznju,slova su slike koje stvaraju kaznu.Usne ispucane od zore,usi koje mame i tate brzo zavole,i da ne nabrajam extremitete,kad se spustim da ne ucinim previse stete.Naravno da se ocekuje zaplet, jer inace nece doci ni rasplet ,pa ce frizura ostat ko slika, papir sa brojem nekoga lika.I mogli bi tako dok krekera ima,vani je sunce a unutra zima,ne gledam na (ne)potrebno kao sramotu,nastavak slijedi u proslom zivotu:)

hm,da:-))

Marino... Mislim da ćeš dobiti Nobelovu nagradu za književnost :)

kad tad ubit će nas ljubav.