ogrebotina...
...želim s tobom trčati, dok livadom zvoni tvoj smijeh...
i neću s tobom sjesti i plakati...gledati krv na ogrebanom koljenu...žaliti zbog novih, pokidanih čarapa...ni strahovati - što će reći mama? -
...to nisam, ne znam biti...
znam...i mene je nebrojeno puta zaboljelo odmicanje tkanine, slijepljene za ranu...alkohol peče...sjećam se i joda...ali, drukčije ne ide...
možeš me mrko gledati...opsovati...reći da sam ja glavni krivac za tvoju bol....
možeš...ali znaš....zar ne?
...sjedeći s tobom na podu, ne mogu te podići na noge...
prepoznaj me...prihvati moju ruku...
stisni zube na tren...idemo...na tri....
bit će dobro...
znam...
16.04.2007. u 17:40 | Prijavi nepoćudni blog | Dodaj komentar