DayWalker

Kak ubit sat vremena? Kad imaš soma i kusur maraka u džepu, i nije neki problem. Odlučim se za mali šoping. Pa vrijeme je darivanja. Prošaral sam malo po dućanima. Nisam ni znal da je sve tak skupo. Šatro božićne rasprodaje. Istina, bilo je sniženja, al kakvih? Bofl roba i one idiotske sitnice koje se kupuju frendovima kao mali znak da ih nisi zaboravil. Buraza sam najbrže riješil. Adidasova majica i dva cd-a. Staroj, koja uvijek priča da njoj niš ne treba, pet pari termo čarapa, vesta i najveća čokolada koju sam našel. Mojoj staroj možeš dofurat zlatni lanac za soma maraka, ne bu se tak obradovala ko velikoj čokoladi. Stari je već druga spika. On je volil fine stvari. Zato za njega boca Wild turkeya i dve najskuplje cigare kaj sam uspio nać. Svaka po 150 kuna. Pa ti puši cigare. Najgore mi je bilo nać nekaj za sebe. Kad god sam moral sebi ić nekaj kupit, to mi je bilo nekaj najgore. Meni se jednostavno niš ne sviđa. Ili mi se sviđa, al košta ko vrag. Našel sam si ipak jedne dobre traperice, dve majice i jednu od onih šarenih vesti koje bogataši furaju kad idu na skijanje. Jedna od najgorih stvari kod šopinga je ta kaj završiš sa sto vrećica u rukama, pa sam sebi smetaš. Zato sam pametno kupil i jedan veliki ruksak i sve to potrpal nutra. Dobil sam ga jeftno na božićnom sajmu u Bogovićevoj. Vrijeme je bilo polako pričekat Melitu. Odlučil sam poslušat burazov savjet i ne kenjat puno. Dosta sam glumil kretena. Stal sam kod Krleže i zapalil pljugu. Malo je puhalo, ja naravno bez kape, pa su mi se uši smrzle. Počnem cupkat s noge na nogu. U glavu mi dođu crnci, kak stoje kraj vatre zapaljene u nekoj bačvi, cupkaju, griju si ruke i pjevaju. Došlo mi je da i ja nekaj zapjevam.
Melitu sam skužil kak dolazi, tam negdje kod kioska. Majko moja, kako je lijepa. Sređena, našminkana, u dugom crnom kaputu. Hodala je po bljuzgi ko da je nema. Bljuzga joj se micala s puta. Muški su buljili u nju. Neki su, bome, dobili pod rebra od svojih boljih polovica. Gledali su za njom i mislili si "ko to jebe?" A ona se došetala do mene. Njima se u očima kužila samo jedna misao koju sam i ja tolko puta pomislil. Takav komad, a s kakvim je panjem od tipa.
-Bok, pingvin. Kaje? Šljiva?
-Ma nije. Čini ti se.
-Dugo čekaš?
-Stal sam se tu prije pet minuta. Niš strašno.
-Onda dobro. Di ćemo? Ja bi si tak popila nekaj toplo i da ne moram dugo hodat.
-Idemo do Milčeca u Jurišićevu? To je dost blizu.
-Prodano. Bitno je da imaju čaja i ruma.
K&K (Knjiga i kava) je slatki, mali birc koji na svu sreću nikad ne bu planetarno popularan. Uvijek ugodna atmosfera, nikad pijanci kaj galame, nikad preveč gužve. Volil sam tam otić sa svojim komadima i u miru popit piće i razgovarat. Sjeli smo, naručili cugu i malo se gledali. Kužili smo oboje da se sviđamo jedno drugom, ali trebalo je to odradit kak se šika. Pomalo se upoznavat i vidit da li si pašemo i u nekim drugim stvarima. Odlučim počet s nekakvim normalim razbijačem leda.
-Kak je bilo na poslu?
-Mogu ti reć da nije bilo loše. Pol klinaca je bolesno pa je bilo dost lako radit s ostalima. Radili smo čestitke za Božić i pričali o darovima. Tak bu cijeli ovaj mjesec. Djeca su luda za svim praznicima kad nekaj mogu dobit. Kaj si ti radil cijeli dan?
Ispričam joj polako i u detalje cijelu priču od jutra do sad. Naravno da sam se malo hvalil kak me na poslu poštivaju i kak nemreju bez mene, al nisam previše kenjal. Izostavil sam dio sa božićnicom, idiotski je da se hvalim s novcima. Naravno, i dio sa štipanjem Ane za cicu. Tak glup ipak nisam.
-Trebal bi prihvatit posel, ak mene pitaš. Nemoj bit blesav. Možeš ti to. Pa provel si skroz dobar dan.
-Nije bilo loše, još sam obavil i šoping. Da nisam moral tebe čekat, otišel bi doma i opet bi ko svake godine trčal okolo na Badnjak. Ovak još moram kupit par stvari, al sam najbitnije obavil.
Krene opet ona odvratna tišina. E nećeš, mamicu ti jebem. Sad ću je pitat neke stvari koje me kopkaju.
-Pitanje
-Reci
-Kak to da si došla do mene na tulumu?
-Pa bil si sam i izgledal si ko da umireš od dosade. Meni je bilo malo bedasto sa svom tom decom. Ti si mi izgledal dost staro za neku normalnu komunikaciju.
-Baš sam pokazal svoje komunikacijske vještine.
-Malo si bil smotan, istina, al meni je to bilo baš slatko. Osim toga vidjela sam te ja i prije.
-Ma da? Di?
-U onoj vašoj birtiji na Remizi. Kak se zove?
-Srebrna lula.
-E da, tam. Bila sam par puta s jednom frendicom, kaj dela na Remizi u osnovnjaku.
-Kak to da te ja nisam nikad skužil? Nisi baš tip žene koji se lako fulava.
-Hvala ti na komplimentu. Ili si mislil tak grda da me se nemre fulat?
-Ma ne grda, zgodna.
-Sad bum se zacrvenila. Nisi me skužil jer smo se obično zabile u separe, a ti si svaki put bil pijan ko rit, il si igral pikado, il si se svađal s onim nadrkanim konobarom, il te nije bilo.
-Znači ostavil sam strašan utisak na tebe. U birtiji sam se uvijek ponašal ko kreten, jučer nisam znal složit dve smislene rečenice. Zakaj si mi ostavila poruku? Mislim, da se hoćeš opet vidit sa mnom? Ja sam sebe ne bi htel više vidit.
-Zato kaj si mi se jako svidil kad si pričal s Crnim o djeci.
-Ne sjećam se.
-Nekaj ste urlali, misleći da razgovarate, o tome koliko ko hoće djece imat, jel bolje imat sina ili kćer i slično. Crni je rekel da on ziher ne bu imal klince, jer se nema namjeru ni ženit. Ak napravi dete, ostavil bu ga curi i plaćal alimentaciju. Tad mi je u stvari i postal onak ljigav.Ti si se zderal na njega da je kreten, i da si ti od sveg blaga u životu iskreno želiš samo djecu. Da te ne jebe ni lova, ni auti, ni kuće. Samo da ti je imat decu i bil buš sretan.
-Ja stvarno tak mislim.
-Osim toga, baš si vesel pijanac. Uvijek se nekaj zajebavaš.
-To radim i kad sam trijezan.

Slatko.