Vještičje kronike

Plovim, nošena strujom vjetrovitog ljeta
Uveseljavam sve koji me pogledaju, jer odraz sam njihov
Prepuštam se i čekam tebe
Da se odlučiš doći iz svog među oblacima satkanog svijeta
 
Da, onda kad dođeš imat ću još toliko snage
Da se ponovo pustim i stremim prema nebu
Da ti svojom uzicom dotaknem ruku pa da me primiš
Da me pogledaš, da vidim tvoje oči drage
 
Kao niti srebra koje samo u snovima nas vežu
Želim da me u javi uzmeš i čvrsto u ruci stisneš
Ne pustiš više mene, ni sve ove
Godine koje mislima obećanja predaleko nam sežu.
 
zna ona..))))

lijepo :))

prijateljičina priča:)

...vidi ovo! jebote, donna?!?!...:))))

jako mi se sviđa :))) romantično-optimistična... a opet nekako sjetna...

sag..jel se sad moram zahvaliti na lijepim željama?:PPPP

hihihi....

...donna dušo, nisam do sada uočio tvoju romantičnu stranu, oprosti mi...:))))

a oće to...nehotice..:)))

...očitujem se sa štovanjem...:))))

ku noć:))

divna je, donna, znaš ti :)))