Glas iz dubine
Ajme meni, kažem ja sama sebi.
U svijet bijeli breni.
Pa vidiš da je ova šuma
posve sišla s uma.
Za mene kažu da se ludiram,
glupiram, majmuniram
i još tristo čuda,
pa kad se sve zbroji
ispada da sam luda.
Tad se silno razljutim
i diđe mi da samo šutim.
I dođe mi da odem nekuda,
a dobro znam da nemem kuda.
Onda kažem sama sebi:
Saberi se, što je tebi?
Otkad si živa, zovu te luda gljiva.
I sad te to odjednom smeta,
kao da nisi svjesna svojih kvaliteta.
stenograf: jadranka čunčić-bandov
zapis: Luda gljiva
Šale,trice,zvrndalice, ALFA, ZG, 1999.
11.03.2004. u 1:21 | Prijavi nepoćudni blog | Dodaj komentar
sounds familliar? hell, yes! :))
Autor: msirena | 11.03.2004. u 1:24 | opcije
A ti si, veliš, iz iste vamilije?
Autor: aaAnte | 11.03.2004. u 1:36 | opcije
yap. ta sam. ko da sam doma. :)
Autor: msirena | 11.03.2004. u 1:38 | opcije
sve se moze kad se hoce, ako mi se bude dalo:))
Autor: desertrose | 11.03.2004. u 1:43 | opcije
znaš kaj, nekako sam se i sam pripozna...
pa jesmol' ondak mi iz iste vamilije?
Autor: aaAnte | 11.03.2004. u 10:13 | opcije