romantika bez boli.

mala setnja gradom ,u busu ,razveselila e je toliko da sam pozelio podijeliti srecu sa vama ....Lik je otprilike sedamdeset godina star ,kosa,otprilike kao u baltazara ,ono malo zubi sto je ostalo .pomoglo je dovoljno da se moglo razumjeti kada nesto govori ,...Lice ,neobrijano ,prosarano crvenim venama ,kao i markantni nos ,prepun crnih dugih dlacica ,,,,sve u svemu ,ne bas slika sretnog covjeka .....Gledao sam ga nenapadno ,pitao se ima li sta jesti ,sta obuci ,zasto tako jadno izgleda ,,,bilo mi ga je zao ,......Ali ,Boze svemoguci ,najljepse tek dolazi ....U jednom momentu zamolio je djevojku koja je sjedila iza njega ,otprilike dvadesetak godina mladu ,bi li mogla nazvati jedan broj ,,,sa svog handya ,,platiti ce joj .... Dama je bila pristojna i probala je ,ali nije nesto klapalo ...Tako su se upustili u daljnji ,neobavezan razgovor ,koji je vise bio njegov monolog nego ,dijalog ....i talko ju je zamolio ponovno da pokusa ponovno ,...Ovaj put je uspjelo ,,,dama mu je pruzila mobitel ,bus je se slucajno zaustavio ,ispunjen nama i u tom momentu tisinom ,kada je on poceo svoj razgovo jako glasno ,uzbudjeno ,ne znajuci skoro kako drzati mobitel....otprilike ....ovako ,HHej    Petra ,,,,,elisabetta je dobila djacaka ,.....kupi kilogram  meda ,da joj odnesemo ,,,,onako sretan ,zbunjen ,nespretan ,odusevio nas je sve ,.....Na licima svih ,stvarno ,svih ...prelijevao se prelijep osmijeh ,ali ne podcjenjivanja ,izrugivanja ,nego srece ,,,,valjda zato sto su i oni ,kao i ja bili sretni ,da je se djeckic rodio ,vjerovatno neki od njih pozeljeli svako dobro ,bebicu ,roditeljima ,i ovom covjeku koji je govorio .,Petri ,ali i svima nama lijepu novost ....Tako malo je trebalo da na licima svih suputnika zraci osmijeh sreca ,da tisina nestane ,,,,ljudi su postali zivlji ,,,,i sretniji u jednoj sekundi ...pa tako i ja ...kako malo treba da se uloge promijene u zivotu ,od davatelja u primatelja ,pomoci ,srece ,zadovoljstva ,,,Zahvalan sam neznancu na tome ,,,,a bebicu zelim obilje srece ,ljubavi u obitelji ,a nama svima vise komunikacije ,i spremnosti ,te hrabrosti ,podijeliti srecu ,...misli ,osjecaje ,,,,jer smo ljudi ,..jer to svi trebamo ....

med je slatkoća života:) sviđa mi se kaj si napisal..

definitivno takvih događaja fali,ljudi su postali čudni,sami stranci u magli

Busevi bi trebali češće stajati.

nevjerovatno je kako sam jos pod dojmom toga u busu ,,,stvarno je bilo predivno ....