Sad kad
E sad kad lupi kiša,pa kad vjetar zafijuče niz krošnje moga grada.Vedro nebo kad svoje lice sakri,možda samo malo ,onako na kratko.Sad kad sitna zrnca prašine snagom svojom ulice obriše,onako silovito bez milosti.Ma baš sad kad lišće svoj ples plesati počne,onako samo da šušti tiho uz ulice moga grada.A onda smiraj,vrelina mirisnog asfalta kad dodirne svaku poru ,onako nježno kao dodir leptirovih krila.Noć.
26.06.2007. u 18:49 | Prijavi nepoćudni blog | Dodaj komentar
Trenutno nema niti jednog komentara