Anegdote jednog probisvjeta!
Danas u točno šest sati popodne nakon napornog dana vozikanja po Zagrebu sam se našao sa jednom super curom. Već ju duže vrijeme pokušavam dobiti na kavu, a ona bi svaki put odgovorila sa «Ima vremena!». Ja pizdio, neće i neće. Evo jučer se sjetio da imam ispit koji je ona položila pa ju na blef dobio da samnom ode na kavu pod izgovorom da čemo učiti! Dobra fora zar ne?
Ona je znala to, ali nema veze!
Otišli smo na kavu u Kaptol centar gdje je ona napravila skoro sve za mene, a ja se izvlačio na izlazak koji ću joj složiti kada prođem. 15 minuta je trajalo naše učenje, inače sam genijalac kada dođe do učenja! ;)
Sjedili mi gore sat vremena, ja htio produžiti parking za još sat vremena. Tada je jebeni ZagrebParking stupio na snagu, I zona max sat vremena. Malo ja pizdio u sebi, ali šta da čovjek napravi kada je zakon protiv njega?!
Platio račun, sjeli u auto. Slušao sam cjeli dan Jeff Mills-a u autu sa spuštenim prozorima, možda ste me vidjeli (zeleni Hyundai)!?
Onda je uzela tada stvar u ruke, maknula mi Mills-a i stavila Dragojevića. Meni se još nije dalo ići doma, skrenuo u krivu ulicu. Slučajno? ;)
Uglavnom vozimo se malo i ona kaže ajmo na Jarun. Meni je bilo svejedno i složio se. Iako znam skoro sve ulice ja vozio po instinktu i provozao je po skoro svim ulicama zapadno od centra.
Opet sličajno? ;)
Završili mi u Baobabu, pitao ja nj šta će popiti ona kaže Nescaffe, ja naručio Stellu. Malo pričali i zajebavali se. Počeo ja njoj lagano davati na znanje šta želim i tako sve očitije. Da bi nakraju počeo bacati parole u stilu: «Riskiraj samnom, ne možeš pogriješiti!»
Šala, rekao sam joj nešto slično tome i još puno stvari. Nisam pretjerivao, previše. Rekao sam joj da ako riskira samnom, bude samnom da ne mogu obećati savršenu vezu, ali da mogu obećati da ću dati sve od sebe da bude što bolja. To je samo jedna od mojih rečenica koje sam rekao, a ostale su bile, po smislu, slične.
Uglavnom bili tamo još sat vremena, popili pića i krenuli. Tu i tamo zavladala tišina ali ne ona neugodna. Bili mi na pola puta do nje doma, ja malo stisnuo gas, prozori bili malo otvoreni. Imam električne podizače/spuštaće prozora (ne znam kako da ih točno nazovem) i ja stisnem da zatvorim prozore kada čujem kako prsten prolazi preko stakla i lagani au. Šta drugo nego, pričepio sam joj prst. Žasu totalni, meni bed da nije gadno još da me tuži za tjelenu bol! Opet šala. Meni totalna banana, a ona kaže ok je i tako barem 15-ak minuta. Na kraju smo zaključili da ne smijemo izaći na previše sastanaka jer će na kraju poginuti pored mene, zbog mene! Uglavnom dopeljao je doma, rastali se, a ona me još počela zezati. Što je bilo poprilično slatko od nje, ne znam zašto ali je bilo!
Sada je sve u njenim rukama, dok se ja nadam barem nekakvom odgovoru osim onog koji sadrži ne znam!
Za one koje zanimaju detalji mojih riječi i deleted dijelova javite se porukom ako vas jako zanima.
19.03.2004. u 0:05 | Prijavi nepoćudni blog | Dodaj komentar