LJUBAV...

- Kako si, kako živiš? – upita me po neko, uzgred.
– Dobro – kažem u prolazu. Istina je da je svaki dan borba. Batrgam se!Nije to plivanje, plivanje je sreća.
Izgubim snagu po nekad, počnem da tonem. Vuče me dno a ne bih tamo. Na dnu su mekušci i beskičmenjaci, ja im ne pripadam!!
Teško je napraviti pokret više... Ostanem bez zraka, nije mi vrijeme za tonuti .
I opet gore... i tako bez kraja. ...
Nema tu mjesta za druge ljude, a oni stoje i čekaju i traže. Ja sam im oslonac i snaga.
Posrćem, udaram, idem dalje....
I sve je teško...
A noć je košmar u kome "neprijatelje" puštam blizu...