Terase..
Upravo sam na poslu, on-line, to napravim kada nemam što raditi ili imam malo posla, pratim forume, pišem... Poslije odšetam kući, jedem, legnem na pola sata.
S društvom se pokupim i odem na piće, požalimo se svi kakav nam je bio radni dan i tako.... redovito se popije pivo, to te malo oraspoloži. Sjediš na terasi kafića, ljudi oko tebe, piješ svoje piće, društvo priča... i onda razlaz. Tako živim više od četiri godine.
Ponekad dođem kući i ne ide se van, samo legnem upalim radio i gledam u strop, ponekad brzo zaspem, ponekad ostanem budan, razmišljam zašto sve ovo, pizdim na druge i sebe...
Zbilja znam biti nemoguć kad me uhvati loše raspoloženje. Ponekad si nađem zanimaciju, knjigu, CD, časopis sve je to Ok ali samo na koji dan. I ovo što sam na forumu sve je to zavaravanje, dojam da nešto radiš s nekom pričaš, nisi sam...
Na forumu čitam iste priče, neke ljepše sročene i napisane, čitam kako netko drugi ima isto tako sheban život kao i ja... Prije samo par dana bio sam spreman svakom tko je imao loše "vibracije" napisati da je život lijep da ne očajava.. teško za povjerovati ali radi, zapravo kad vam netko, mada je potpuni stranac napiše da će sve biti bolje sutra, opiše vaš problem s neke druge točke gledanja što ne znači da je u pravu i da je to ispravno, to vam čak i pomogne.
Mali mračan pogled na sve ovo, ali tako to izgleda kad ste korisnik www.iskrica.com
Tekst sam napisao na forumu u jednom klubu 21.09.2003 ... i opet kafići postavljaju terase a ja poslije posla odšetam kući, jedem, legnem na pola sata....
21.03.2004. u 16:43 | Prijavi nepoćudni blog | Dodaj komentar