kaj god vam padne na pamet

    ...Najprvo, da ne pozabin, želin van malo jubavi, više zdravja, a najviše strpjenja, aš kako j' počelo, tega će nan najviše rabit.     Pozabit je tako sakidajna beseda da ju nisan našel va čuda rečniki. Ne verujen da ju reču drugačje, leh računan da su ju pozabili napisat. Onde kade j' tiskana, ima dužinu na a i kratkosilazni akcent na i (Lučić, Mohorovičić, Dusper, OŠ Brešca), a jedino pul Milića i Turine – Šepića san našel dugosilazni na a. Okol Žminja i na Unijah reču zabit, pa se onput od sega tega još rabi zabjiv, zabljiv, pozabljiv, pozabljif, pozabjiv, pozabjen i pozabjevat.     Nan malo starejen je ta glagol jako sakidajni, aš od kamari do kuhinji pozabimo po ča smo šli. (Dobro j' dokle se još spametimo, kad se vrnemo va kamaru, ča smo oteli!) Tako j' sakidajni, da ga se ni ja nisan do sada spametil. Ma, dogodile su se dve stvari ke su me natentale na tu besedu. Negdere va decembre mi j' jena gospa, ka da pozna čuda moje rodbini v Istre, obećala poslat nekoliko stranic stareh besed. Morda ju j' ča ćapalo na kraje leta, kot i mane. Tako san kašjal i imel velu febru,  Nadan se da gospa ni ipak tako grdo pasala ovi dani, a ne verujen ni da j' pozabila, pa čekan da me razveseli z pismon...........     Druga stvar vezana z pozabjevanjen je jena čestitka, jedan lepi zvončić storen od zelenega kartuna, obrubjen s črjenun bordurun i pun mićeh črjeneh piknjic. Jena vela piknja je na samen dne, kot finjetak od klatna. Ma – nigde niš ne piše! Neki j' pozabil to storit! Pogledali smo otkuda nan je ta čestitka prišla. Timbar je z Reki, rukopis (čini nan se malo dečji) ne poznamo, a napisan je i krivi poštanski broj ............................ Da ne pozabin,  za dobro storit, za dobro vrnut, za dobro z dobren kumpanjat. Aš čovek, storen na sliku i priliku Božju, i ni Bog zna ča, pa dokle mu je dano da po oven svete štopiha, moral bi imet velo srce va kega stane i Pest zemji na škrile i si kamiki, i gromači, celo more, bregi, Učka i judi z ove baloti, ku zovu Zemja......:-)))))

a ti mi furaš spiku "da si sa malog placa". moš mislit :))))

ne ti si..:-)))

Pesca je zakon!!!...:-))

naravno da jesam. a kao dokaz je to kaj više od pol gore napisanog ne razmem ;))))

Ima li i na drugim dijelovima balote toliko jezične raznolikosti, evo samo otoci, svaki ima drugačiji dijalekt?

btw, zaboravih reci da se na Pesci svi razmeju...:-))

o da smokvica... imaš tu čist blizu zagreba. sela turopoljska. ne bi ih bog razumio kaj govore :)))

to ča si našal različite akcente..ta beseda od sela do sela se drugajče naglašava. ..i ne tromentaj šinjore kad se ima libri i librići z starimi besedi.

T..dokaz bi ti bil da si rekla kak si provela mladost u Kinoteci koju je Brada vodil išla u Krajišku školu i kojiput navratila u Licitar ili kod Zambija... znala Štefa mesara,kod haustora Ilice 101..jela kolače kod Rukavine.(prije nekoliko godina preuzeli Šiptari) šišala se kod Nikše i Marije etc..a ovo gore je stvar ljubavi prema "jezicima hrvatskim":-)))))

Tanja, to još nisam upoznala, al kad mi je ex cimerica sa svojom prijom počela po zagorski: z cugom, se dopelat, puce itd. tolkom brzinom...

otišel si predaleko. mali plac je do kačićeve. tu je meni dugo godina bio kraj zagreba, pa do frankopanske, gore zelengaj i kršnjavoga škola. ha, malo smo se fulali u generaciji :)))

smmmm... a tek da čuješ kak govore u bednji (ispod trakošćana), to zaista zvuči ko strani jezik (recimo finski :)))) i mislim da ih nitko osim njih samih ne može razumijeti.

Tanja, ne možeš to ne razumijeti! Pobogu, pa to su sve dijalekti s istim korijenima.nema tu puno za razumijeti, samo sluh.

krajiška škola je bliže ...a Kozara(kino bivše) i slastičarna Rukavina su oma do placa...mesar je skoro ugao s Primorskom...:-)))

koje brun? ovo gore ili nekaj drugo? ma koji sluh, ak ne kužim kaj koja riječ znači možda i fulam smisao.

Bru..pa naravno skuži se samo kad ti neko polahko spika..:-))))

T..ajde reci koja..:))

kod blaža sam išla na vjeronauk koji se je svodio na kinoteku :))) rukavinka je bila frendica moje mame. imala je savršene slance i štangice od oraha. kozara mi je bila malo opskurna, pa sam išla u zagreb ili balkan ili na stiskanje u tuškanac (prek rokovog)

a tool ti mora da si precjednik Kluba Istrijana u Zagrebu. Postoji to još uvijek?

a dobro nema toga baš tak puno ;))) osim - timbar.... štopiha... škrile

i moje mame...kak se zval velečasni... Lambaša ili tak nekak...:-))

labaš :))) i nije već dugo tam. bozanić ga premjestil na kaptol.

timbar..pečat.. štopiha..hoda. škrile ...kamene ploče...:-)))

kaj je još živ ...taj nas je furt naganjal..:-)))