Baba Dara vs Sikopata Jerotije

Tomica i Vojica: Braća po materi Pored velike šume u jednoj
 začaranoj zemlji živeo je siromašni drvoseča Sloba sa svojim
mužem Vojom. Život im je bio veoma dosadan. Po ceo dan su
sekli drva u obližnjoj velikoj šumi. Jednog dana došli su na ideju
da bi možda deca mogla da unesu radost i zabavu u njihove
monotone živote. I tako su svako veče nakon skromne večere
 pokušavali da ostanu u drugom stanju. Pokušavali, pokušavali, i
 dokazali da se upornost isplati. Sloba je najzad ostao u drugom
stanju. Posle sedam meseci teške trudnoće prevremeno rodili su
se muški blizanci. Jednom dadoše ime po ocu Vojica, a drugome
Tomica, jer je imao mali kao Toma Palčić.Kako su deca rasla, ova porodica je postajala sve siromašnija i
siromašnija, jer je začarana zemlja bila u krizi i pod sankcijama.
Jedno veče dok su ležali u krevetu reče Sloba Voji: „Dragi, šta je
to postalo od nas? Kako ćemo hraniti našu jadnu decu kada više
nemamo hrane ni za sebe?“„Ja ću ti veći, dvagi moj mužiću,“ reče Voja, „sutva ujutvu vano
odvešćemo decu u šumu tako gde je najgušća, gde ćemo zapaliti
vatvu za njih, i svakome dati po pavče hleba i onda otići da
cepamo dvva a njih ostaviti da se igvaju, i nikad se nećemo
vratiti po njih, a oni ne znaju put kući“.„Ne, Vojo, ne,“ reče Sloba, „neću ostavljati decu samu u šumi,
pojele bi ih divlje životinje! Kako možeš tako Vojo, ti si
monstrum.“„Ćut bve budalo jedna! Onda ćemo svo čevovo umveti od gladi“.„Ali meni je žao dečice!“„Kuš, ako me ne poslušaš nema više seksa!“„Dobro dragi, kako ti kažeš,“ pristade Sloba na Vojin predlog.Deca, koja od gladi nisu mogla da spavaju, čula su razgovor
svojih očeva. Tomica je počeo da plače, a Voja reče: „Oni nisu
vlasni da odlučuju o našoj sudbini! Ne plači braco Tomice, smisliće
  Vojica nešto pametno. Nemoj da brineš.“Vojica je čekao da očeve savlada san, obukao je svoj kaputić i
izašao napolje. Mesec je obasjavao okolinu i male kamenčiće u
travi koji su sijali kao srebrnjaci. Vojica je počeo da sakuplja
kamenčiće i da puni svoje džepove. Kada je napunio džepove,
vratio se u svoj krevetac i mirno zaspao.Kada je došao novi dan, dok sunce još nije svanulo, Voja poče da
 budi dečicu: „Hajde ustajte upišanci tatini, vodimo vas na izlet u
šumicu,“ i tutnu im po jedan prazan sendvič u ruke. Ubrzo su
krenuli u šumu i dok su Voja i Sloba vodili put, Tomica i Vojica su
bacali svoje kamenčiće.Tijan-Ala: RTS, RTS, RTSKada su stigli do sredine šume tata
Sloba reče: „Deco moja, sakupite drvca i ja ću vam zapaliti
vatricu da vam ne bude hladno.“ Tomica i Vojica poslušaše svog
taticu i odoše da skupljaju drvca. Dok su ih skupljali, primetiše da
se neko skriva u žbunju. Pomisliše da to nije možda šumsko
čudovište Tijan-Ala! Strašno su se uplašili i odjuriše do mesta gde
 su bili njihovi roditelji, ali tatice su ih napustili i otišli.Odlučiše da prate kamenčiće koje su usput bacali i da se vrate
kući, ali u tom trenutku iz obližnjeg žbuna iskoči šumsko
čudovište Tijan-Ala i poče strašno da kašlje.„RTS, RTS, RTS, strašno sam bolestan deco, treba mi vaša
pomoć,“ reče i nastavi da kašlje, „RTS, RTS, RTS“.„Šta ti je čika čudovište?“ – upita Voja Tijan-Alu.„Zla veštica Čedomorka koja živi u šumi želi da me sredi, da me
više nema. Sprema neki streljački vod za mene, morate mi
pomoći. Evo sav se tresem, nervoza me ubija. Ne mogu više
ovako, morate mi pomoći.“„A kako možemo mi da ti pomognemo čika čudovište, pa mi smo
samo deca!“ – lepo primetni pametni Vojica, dok se Tomica kao
svaka kukavica krio iza drveta.„Vi ste mi dečice poslednja nada, morate da sredite zlu vešticu
Čedomorku, ili će moji živci maksimalno da stradaju.“„A šta mi imamo od toga čika čudovište?“ – najzad se javi mali
profiter Tomica.„Zla veštica Čedomorka živi u kući od čokolade gde su prozori od
marmelade i tamo svako radi šta god hoće i raste svakojako voće
 i sve to možete da zadržite za sebe.“ – obeća im čika čudovište
 Tijan-Ala.„Možete računati na našu pomoć čika čudovište“ – rekoše
dečaci. „Samo nam pokažite gde se nalazi kuća zle veštice
Čedomorke!“„Pratite me,“ – reče Tijan-Ala i krenuše još dublje u šumu.Zla veštica ČedomorkaDuboko u šumi ležala je mala kuća koja je
stvarno bila od čokolade a prozori od marmelade itd. Tomica i
Vojica razrogačiše svoje okice kada videše toliko slatkiša na
jednom mestu. Pomisao na čokoladu, marmeladu, princes krofne,
kokosove štanglice, oblande im totalno pomuti um i zaboraviše da
u toj kući živi zla veštica Čedomorka.„Joj kako sam gladan,“ reče Vojica, „zaslužili smo dobar obrok.
Prvo ću da pojedem malo od krova, a ti Tomice možeš da probaš
malo prozore, sigurno su slatki.“ Vojica odlomi malo od krova da
proba kakvog je ukusa, dok je Tomica počeo da liže prozore.Tog trenutka čuo se slatki glas koji je dopirao iz kuće: „Gric, gric,
gric, ko to gricka moju kućicu?“„Jedi govna baba, ne smetaj dok jedemo,“ - odgovoriše deca.Tog trenutka uz škripu otvorila su se vrata i iz kuće izađe
pogurena starica sa štapom u ruci, sva namrštena. Vojica i
Tomica kad su je ugledali počeše glasno da se smeju. „Ono ludo
šumsko čudovište se plaši ove sparušene babuskere?“ – i
nastaviše da jedu kuću.„Oh, kakva slatka i divna dečica. Ko vas je doveo ovde? Uđite
unutra, ostanite kod mene. Neće vam se ništa loše desiti. Unutra
 imam lepše i ukusnije kolače. Uđite, slobodno uđite.“„Važi baba, kako ti kažeš.“Deca pođoše sa bakom Čedomorkom unutra, gde ih ona posluži
palačinkama sa kremom i mlekom. Deca se obradovaše obilnim
količinama hrane, koju u životu nisu videli, ali Tomica beše
sumnjičav.„Bako, bako, zašto su ti tako veliki podočnjaci? Da ti bako nisi
narkomanka?“„Nisam sinko, nisam. Baka nije lepo spavala, ono čudovište od
Tijan-Ale je celu noć zavijalo, nisam oka sklopila.“„Bako, bako, zašto su ti tako ružni zubi? Što ne nosiš protezu?“ –
 nastavi da ispituje Tomica.„E baš su mi lepi zubi,“ – odgovori ljutito baba veštica, „nosila
sam protezu godinu dana.“„Dobro bako, nemoj da se ljutiš. Što si ti tako nervozna? Btw. i
nisu ti nešto ove palačinke, moj tata Voja pravi mnogo lepše
palačinke od tebe.“„E sad je dosta, sad ste ga ugasili. To vas je sigurno poslalo ono
čudovište Tijan-Ala da me nervirate i provocirate.“ – razbesne se
zla veštica Čedomorka, zgrabi Vojicu i Tomicu i zaključa ih u
kavez sa ostalom živinom.„Ima da budete u kavezu sve dok ne smislim kako da vas kaznim,
 džukele jedne male.“Ali nažalost baba Čedomorka beše senilna, tako da je i zaboravila
 na Vojicu i Tomicu, tako da oni evo već deset godina kako leže u
 tom kavezu i čekaju da im se odredi kazna.Šumsko čudovište Tijan-Alu ulovili su zli lovci i strpali ga u gradski
 zoološki vrt kao retku i egzotičnu vrstu, kojoj preti istrebljenje.Tata Sloba je nažalost umro od gladi, dok su tata Voju uhapsili i
osudili za zapostavljanje i maltreriranje svoje dece