MINDS SESPOOLE

Bio je samnom na bruckoškoj godini netko koga sam samo za svoje uši zvala Supermen ili Clark Kent(nema poveznice s mojim nickom).Mr Kent je bio visok,kratko podšišan i redovito je hodao u teretanu,zapravo mislim da mu je to bila skoro svakodnevna stanka.Imao je prosijek 5.o na jednom od težih fakseva koji nećemo sad spominjati a osim toga bio je dobrodušan kao sam vrag,znao se prostosrdačno nasmijati na sitnice,kao i ja kad sam ga vidjela kako se pored svih svojih aktivnosti učlanio još i na pjevački zbor gdje mu je sitni pederko u rozoj košulji šištao-"alpski,pjevajte alpski!!"
Stekla sam dojam da se ložio na dežurnu sponzorušu ili barem sam mislila da je to prirodno;ružno pače i totalni anti-gol-getter kakva sam bila kao brucoš,nije mi padalo napamet da ispitam neke druge mogućnosti.
Uglavnom,prvu godinu sam okinula i izgubila ga iz vida;jednom sam čula da je nastavio studij u Americi i uzdahnula pomislivši koliko neki ljudi žive u meni nedohvatljivim sferama..pored njegove izvrsnosti na svim poljima,stara mu je bila doktor na dobrom glasu pa sam tu informaciju smatrala vjerojatnom.
Sve dok nisam našla prvi posao.Hodala sam jednog popodneva iz internet caffea i naletjela na njega.Hodao je kao da mjesečari,omotavši ruke čvrsto oko sebe u ispranoj,staroj jakni.Pogled mu je bio mutan,prijeteći ili uplašen,oboje,pretpostavljam,nije odzdravio;ili me nije prepoznao ili nije bio siguran želim li ga prepoznati..naposljetku,ni ja nisam bila sigurna je li to on..pitala sam prijateljicu sa studija a ona mi je rekla;pa gdje ti živiš!?Prolupao je,na drugoj ili trećoj godini..nešto gadno..neznam je li šizofrenija..prekinuo je faks.Toliko o mom praćenju tračeva,oduvjek sam bila malo autist...
Ne znam zašto sam ga se danas sjetila,po ovom kišnom danu,možda je netko na TV ličio na njega,možda je postojao neki subliminalni poticaj.Još uvijek mi je to teško za pojmiti,iako sam od tad dosta čitala psihologiju i o tome kako je sjeme tog pucanja posijano puno ranije nego sam ga upoznala.Voljela bih znati što je s njime danas..i da je,barem na neki način dobro.

nemoj blatiti pravog supermena. supermen je faca, ovaj je bio luzer..

habu,luzeri su ljudi koji ne pokušaju ništa iz straha od neuspjeha pa se čitav život srame svoje situacije..nije čovjek luzer što je pukao.

ma nije kriv. ali onda nije supermen.. onda je samo jedan izgubljen slučaj.

jebo ga patak,habu što si surov.tko je tebi nađeni slučaj-Todorić i Kerum?

ma nisam surov, ja se samo takav pravim.. ja sam u duši pičkica, a želio bi biti supermen.. imaš kakav recept, pa ti ga poznaš..?

recept za bit supermen?puding s kriptonitom i pistacijima..