Zapis iz mojega dnevnika i iz života

 
Travanjska noć kaplje kroz krošnju hrasta. A mi djeca se ujutro čudimo kako su se to kapi mraka pretvorile u hrušteve.
Ta jutra! 
Kad voliš dugo spavati Sunce te. Osim u najzimljoj zimi. Dočeka već prilično visoko. A onda jedne večeri zamoliš tatu da te probudi kad bude išao na posao. Pa gledaš kako prvi zraci pale vrh još bezbojno mračne planine na istoku. A prema dolini se počne spuštati tamnozeleno.
To je već svibanj.
Nitko još nije ustao.
Osim tebe i Sunca. I tate. Iako ti još zapravo nisi pravi ti.
Nasreću. Jer on sve to ne bi mogao vidjeti.
 

tebe čitam .jer si poseban.u interpunkcijskom smislu.i ne samo interpunkcijskom..(...)

Da. Freak.

Mmm. Yummy! :)