Kilo bijelog i sifon

dragi, marlowe!
pišem ti ovo pismo zato jer niko drugi neće. a znam da voliš dobivati pisma i da svaki puta radosno plješćeš ručicama i tapćeš nožicama, kad u sandučetu osvane bilo kakvo pismo naslovljeno na tvoju adresu. pa makar i ono u kojem ti nude viagru za samo 9 dolara kutijicu.
zato sam te odlučio razveselit. evo, čak sam ti nalijepio i marku sa likom predsjednika burkine fasso, jer znam da ih skupljaš i da ti baš ta fali. na njoj mbebe ngkombe ubija kopljem raspomamljenu zebru, ko što doliči predsjedniku jedne zemlje da brani svoj narod od neprijatelja.
inače, ja sam dobro. doduše malo me žiga ispod rebara, al je reko doktor da je to samo obična tuberkuloza i da će to proć ako mažem lavandom. zasad ne prolazi ništa, ali zato mirišem kao sedmodnevni polupansion u hotelu miramare u crikvenici.
evo, sad ću morat ić, jer prošo je gablec pa idem nazad u rudnik na poso. teško je biti unuk slavnog udarnika. otkad mi je dedin lik osvano na novčanici od 10 dinara, svi od mene očekuju da i ja dnevno lopatom iskopam deset tona mrkog ugljena. al strpit ću se ja još malo. otkad sam doktoriro kvantnu fiziku, mogu napokon slat molbe na natječaje za neki bolji poso. evo, baš traže u jednoj firmi skladištara. možda mi daju da vozim viljuškar!
ajd, pa se javi kad stigneš!

ajde odaj mi tajnu jel ono zaista bio alija sirotanovic na 10 dinara? jesi i ti tako slatki na djeda? ja bi ti napisala pismo al nemam markicu (samo polovne) pa se bojim da ce mi pismo vratiti nazad i jos mi naplatiti postarinu (bar tri puta vecu nego da je pismo poslano ponny expresom)... ajd, za sada, toliko od mene...

je, bio je alija, bogdamudušuprosti. i nemrem bit slatki ko on, kad je ona njegova šeretska kapica, šta ju je mazno kondukteru u tramvaju, ostala zatrpana skupa s njim.
puno puta si misli, deda, jebote, baš si mogo da mi ostaviš tu kapu prije nego te zatrpalo. da je imam, mogo bi bit na 20 kuna sad. a vaki ne mogu bit čak ni na 5. zajebo me mrki medo.

iskreno, mene su osvojile one zmazane naocale :))) pa nisi lud da das sliku na kune??? odma bi ti pala cjena :))) bolje ti je da izadjes na markici, bar bi te svatko liznuo ;)))))

neću na marku. neću da me ližu sa stražnje strane. neću da me svaki poštar dira. neću da me djeca meću u kolekciju sa šukerom ili nekim sličnim opskurnim likom.
ako već mora, onda neka me prasnu na državne obveznice.

ma dobro, dobro, sto se ljutis!!! ja ionako vise ne skupljam markice :))) a da te stave na omot cokolade? mljac...

i to sam probo. bio sam na omotu od brace i seke. ja sam bio seka. nevjerojatno je koliko te može koštat jedna najobičnija pogrešna odluka. još i dan danas mi muškarci dahću na slušalicu.

uh, jebote, pa nije tebi lako... teret djedove slave na ledjima, pa jos i musko dahtanje... hm, hm, ne znam... mozda na bebi hranu?

mislim da su djeca i tako već od najranije mladosti opterećena sa dovoljno problema: nemogućnost komunikacije sa okolinom, ograničen životni prostor, slabo izražena seksualnost, dupe iziritirano pelenama.
podvrgnut ih tretmanu gledanja mog lika za vrijeme dudanja mrkve u kašici, moglo bi rezultirati eskalaciji serijskih ubojstava u idućih 20 godina. ukoliko je nužno staviti moj lik na ambalažu, prirodnije bi bilo nalijepit ga na stočnu hranu. krave bi davale mlijeko u potocima, dok ne bi dehidrirale. prasci bi imali atletske šunke. a ovce bi same davale kredite za uzgoj njih samih.

a na hranu za kokosi????

ovo pitanje je potpuno izlišno. mislim da je san svakog muškarca da osvane na vreći sa šrotom. međutim, audicije su zajebane. ne puštaju bilo koga. frajer kojeg su primili, reklamiro je bokserice i losion za posle brijanja. od kad se uvaljo na vreću sa šrotom živi u luksuznoj vili na maldivima, susjed mu je tom kruz, boli ga organ.

ma gle, nemoj nikom reci, ja ti isprobavam hranu za kokosi i mogla bi povuci neke veze, mislim ako si bas faca na djeda... hm, od malih sam nogu bila slaba na njega, mislim ko djete su me vec podmicivali s njegovim slicicama :))) pa eto, nije da se nudim, ali ako ti je to bas zivotna zelja, pa mislim na genetske korjene, mozda bi mogla sapnuti koju rijec... al morao bi prosetati u boksericama, onako reda radi, da se ne odam javno da si mi favorit... i ne bih ti puno naplatila :))) al' nikom ni slovca, si cuo?!

ma šutim ko grob! mislim, ne do bog da obo osvane na kakvom weblogu, samo bi mi to trebalo. pogotovo sada kada sam na korak od ispunjenja dječačkog sna. ko klinac sam htio bit astronaut. sve dok me baka nije prvi put poslala da nahranim kokoši. e, otad se moj život izmijenio. za to bi i po ilici hodo u boksericama. ako treba, mogu i patlidžan nagurat pa da izgledam ko pravo muško.