FAUST

          Kao da bi to i bilo nešto novo...da me izazivaš i uživaš u tim svojim sitnim smicalicama kojima uporno želiš naglasiti svoju neodoljivost i nadmoć...      
          E pa ne očekuj aplauz...koliko god godio tvojoj  taštini...Od mene ga nećeš izmamiti... Ne...ne pada mi na pamet povlađivati tvom samoživom demonskom egu...
          Kao da nisam razmišljala o tebi i tvojoj vrsti...Kao da je lako svaki dan biti svjestanhodajuće skulpture što svojom pojavomodudara od vremena i prostora...Zapita li semakar jednom netko u ovomstoljeću napretka moderne  tehnologije,medicine, informatike i koječega drugog......"Tko je taj tko se, u  topla predvečerja,dok ljudi još šetaju svoje potomke, ili istrčavaju svoje ljubimce, usuđuje besposleno šetati uokolo u baršunu, svili, brokatu, damastu i svim ostalim davno zaboravljenim tkaninama...ne mareći hoće li biti zamijećen, ismijan...pa i pretučen... zbog svoje ekscentričnosti...?"
           Da, ljudi su čudni po prirodi ali mali broj trpi ekstreme...Uh, kako li ti samo riskiraju svoje živote, nisu ni svjesni, zar ne...? Ma odakle samo ta konstantna, neutaživa želja za moći?... I ta bešćutnost slamanja ljudskih života...Jer, onaj tko ima drskost da odlučuje tko će živjeti, smrtno ili besmrtno, opasna je jedinka sklona kontroli svega što ju okružuje...Tim gore što se baš ničim ne ističe... Neprimjetna spodoba koja se tu i tamo pojavi...Neupadljivo, otužno... naizgled odsutno biće... Marginalac...Naizgled bezazleno biće...Grabežljivac...
          Jednom sam tako, dok još nisi ti ušao u kombinaciju, zamijetila nešto slično tebi...
         Ali, o tome drugi put..

..odgovara mom raspoloženju večeras...i svaka riječ stoji.