DayWalker

Stari i ja smo otišli u dnevnu i sjeli u fotelje. Vidil sam mu na faci da mu nije baš drago kaj sam došel u vrijeme dnevnika. Buljil je u telku s izrazom lica koje sam dobro znal još od kad sam bil klinac. "Sad gledam dnevnik, sve kaj me trebaš može pričekat." Već 25 godina moj stari ne postoji između pol osam i osam. Zato sam se fino zavalil u fotelju i zapalil pljugu. Stari je prozboril ne mičući pogled s telke.
-Kaj se još nisi ostavil tog dreka?
-To me pitaš svaki put kad dođem. Nisam i nebum.
-Vidiš kak je Mislav pametan. Samo neki sport. Niš cuganje, niš cigareta.
Stari me par put videl pijanog. Zapalil sam pred njim prvi put kad me izživciral s nekim spikama o tome kak moram na faks jer on nebu imal propalitet za sina. Ja sam bil malo pod parom pa sam mu odlučil priuštit hercenšlus i na sve još i zapalit pljugu. Poslije te moje intervencije mi više nikad nije spomenul faks, al je zato uporno spominjal kak se trebam ugledat na buraza. Buraz je skužil spiku i nije nikad pred starim zapalil, ni bil pijan, pa se je poštedil razgovora na tu temu.
-Kolko put ti moram reč da ja nisam Mislav? Daj me ne pili danas. Baš sam dobre volje.
-No da. Kaj ti se dobroga desilo?
Vremenska prognoza je završila i ja sam opet imal oca. Stara je ušla u sobu noseći kavu i neke kekse. Bar nebum moral dvaput pričat istu stvar.
-Ja sam na godišnjem ovaj tjedan i danas dobim poziv da dođem u firmu.
-Pak si nekaj zasral.
-Nisam niš zasral stara, daj me pusti da pričam. Dakle, moral sam doć u firmu jer smo dobili lovu tj. božićnicu. Onda mi je Ana rekla da se javim Franji jer me nekaj treba.
Stari se tak grčevito držal za fotelju da sam mislil da bu je potrgal. Znal sam da se nada da nisam niš zajebal, jer on takvu sramotu ne bi preživil. Pa on je Franji dal časnu riječ da sam ja dečko na mjestu. Nastavim priču najlakše što sam mogel. Namjerno sam ga pustil da se malo znoji. Ispričal sam sve kak je bilo, a starci su počeli dobivat onaj stretni izraz na licu ko malo dijete kad dobije autić. Stari je skočil s fotelje i zagrlil me, a stara je brisala suze s lica. Ja nisam videl ni da su joj potekle, al moja stara je sklona izražavanju osjećaja onak kak to rade u melodramama.
-Uvijek sam ja govoril da bu čovjek od tebe. Jesam, bome jesam. Al ni ti ni tvoja mama niste vjerovali u to. Stara daj viskač, ovo se mora zalit.
Stari je uvijek govoril da bum završil u nekom ćumezu ko konobar il u zatvoru, al nisam imal srca sad mu to nabijat na nos. Već dugo ga nisam videl tak sretnog.
-Od kud mi whiskey kad ste ti i Karlo zadnji put sve ispraznili? Da ga zmislim?
-Niš se nemoj brinut mama, samo donesi čaše i leda. Evo stari ovo sam ti zel za Božić, al možemo ga i sad otvorit.
Izvučem iz ruksaka bocu i cigare za starog. Stari zadovoljno protrlja ruke, otvori bocu i zapali cigaru.
-Dobra.
-A kad ti zapališ onda je to u redu?
-Mali ne zafrkavaj. Jedna cigara mjesečno mi ne bu niš naškodila. Ti cicaš dve kutije na dan. Klara daj natoči, no kaj čekaš.
Dok je stara točila ja posegnem u ruksak i izvučem čarape, vestu i čokoladu.
-Kad sam već starom dal božićni poklon prerano, evo onda i za mamu.
-Jooj Boris fala ti, viš kak on misli na svoju mamu. Još da se oženi i...
Prekinem je na brzinu i nazdravim pa svi potegnemo iz čaša. Viski mi je baš pasal. Stari cmokne od užitka.
-Dobar.
-Dobar.
-Pazi sad Boris, nemoj zajebat. Čovjek ti je poklonil svoje povjerenje. To se ne smije prokockat.
Onda je krenulo uobičajeno predavanje o važnosti života i međuljudskih odnosa, odgovornosti prema sebi i drugima i bla, bla, bla. Do pol jedanaest. I pol boce Turkeya. Stari mi je ponovil još nekoliko puta kak se radi u životu, onda sam rekel da moram ić. Pozdravili smo se pa me stara ispratila do vrata. Čul sam još samo kak stari toči novu čašu i priča sam sa sobom.
-Rekel sam ja da bu čovjek od njega.

stvar se predobro razvija. tu nekaj smrdi. baš me zanima kaj ga bu zajebalo.

čuj nije ni roditeljima lako vjeruj mi ,,odahnuli su kad im je djete napravilo pametnu stvar,,,a očito misi im priuštio puno takvih trenutaka,,,ali nikad nije kasno SRETNO,,,