oda
oda
Kolona duga.
Bučna. Okićena.
Urnebes svirena.
Štektanje mitraljaza.
Nek znaju svi.
Svi.
Sčepala ga,
Za muda.
Naježio sam se.
Kontam , gospe moja, kol'ko će ih bit na brakorazvodnoj.
Ni kuma, ni barjaktara, ni starog svata.
Nikog.
Tiho, o tiho, šaputali su pred sucem odu svojoj sreći.
Posramljeni, kao sjenke lopova u noći,
Pobjegoše u prošlost.
15.04.2004. u 16:44 | Prijavi nepoćudni blog | Dodaj komentar