C'est la vie

I ja se zaposlih. Nije nešto bajno, i još sam na iglama, ali šta je - tu je. Bar će tel. račun biti plaćen idući mjesec. Sada samo da se zaljubim, i na konju sam. Naravno, ne mislim da se zaljubim u nekog konja, ne daj Bože.
Čini mi se da pomalo više ne živim stranije od stranca.

šta fali konju ?
ima sve što svakoj ženi treba :)))))

uvijek sam zelio imati curu koja radi da budemo kontrast

Stara, ne želim ševiti nešto što se pere samo kada pada kiša.

a jesi perverzna..ja mislila na tonu mesa :)))
ono pločice i te fore..pun mišića..a na kaj ti ciljaš :))))

Pa kad napišem konja, i mislim na konja! Ma šalim se. Malo sam ti virnula u blog, imamo sličnih crta.

ma život je zezancija...ak ga svatiš ozbiljno..najebeš...ono pokušaj se probuditi u jutro ..pogledat u nebo...i uvjeri sebe da si sretna bez obzira na sve....tada postaje sve lakše.... život je igra ...

ma da, samo ponekada nam se više i ne igra. Bar je meni dosta bilo igranja, od srednje škole se igram i zajebavam sa poslovnom i ljubavnom karijerom. Treba malo stati na loptu. Bar do vikenda, a onda ću se napiti i tko ga jebe.

Jel' isto i za vodenkonje?