Čuvaj se ranjenog vepra

Ponekad se zapitam koliko je potrebno čovjeku da bude istinski sretan, zadovoljan, potpun… zadovoljen i miran. Dobro, zapitam se koliko je potrebno meni, ali i ja sam dio nekog prosjeka pa nemojte mi uzeti za zlo ovu globalizaciju. 
Jučer me je prijatelj pitao ono pitanje od kojeg nas često boli glava, dotakli smo se teme o kojoj nerado pričam i još mrskije su mi misli o tome… išlo je ovako nekako; potpuno bezazleno prijateljsko bla bla… i odjednom: » i jesi li se napokon zaljubila? « 
Zašto smo tako komplicirani pa silno želimo osjetiti ljubav i onda kada osjećamo njezine prve taktove, pojavi se strah, sumnje i dvojbe. Jel stvar u tome da nemam dovoljno vjere pa očekujem novo razočaranje? Ili ipak uspoređujem svoj neuspjeh iz (doslovno) prošlog života? Danas sam (ni sama ne znam zašto) prizvala neke duhove iz svoje prošlosti. Jesam li time ponosna? Da, jesam jer vidim da mi nije svejedno. Vidim da nemam hrabrosti riskirati ovu moguću sreću. Jer vidim da mi je ipak stalo do ovog novog muškarca, do ovog osjećaja koji u meni izaziva samo on. Moj dragi. I strah me je priznati da sam se zaljubila pa velim da se ne volim razbacivati velikim riječima, pa velim da je šutnja zlato, pa šutim. Pitam se što znači ta šutnja… dal je loše to što o njemu ne pričam.. dal je to znak nesigurnosti ili pak suprotno…
 
Opet ista stvar pregršt neodgovorenih pitanja.
 
Silno sam čeznula za osjećajem da pripadam nekome koji me zaslužuje. Ovo sada zvuči odvratno, ali moj zadnji dečko bio je stvarno potpuno krivi čovjek za mene. Ne baš u svakom pogledu, ali u ključnim stvarima je. A ja sam se držala onih sitnica koje su nam bile zajedničke i tonula i tugovala i bila s njim, a bila sama u srcu. Koji jadan život. A sada nešto potpuno novo. Bez opterećenja, bez stresova, bez problema, no ni sada nije dobro. Nije da tražim dlaku u jajetu, ali sam oprezna i stalno očekujem neko razočaranje, stalno na zadnim nogama. Umjesto da se opustim i pustim misli neka vrludaju… pustim sumnje neka odu… velim svima da imam dečka. Velim samoj sebi da život imam samo jedan. Da ne budem imala prilike više nikada imati ovoliko godina…
Zapravo, upravo sam to rekla… UPS… i nije bilo tako teško!!!
 

dovoljno je zajamčenih 7.500.000 kn, tax deductable...:o) solves ALL problems.

misliš da je dovoljno milja eura? vidim neki smisao u tome ;)) di da se prijavim?

samo uplati loto za srijedu (ak već nije cu špet) i drhti u iščekivanju, poput mene. ne zaboravi: pas je jedina ljubav koju moš kupit lovom..:o)