Živjeti slobodno, svijetom se oriti....

Još sam bio sasvim mlad
neke barske ptice sam lovio tad,
kad je došla da se kupa
lepa protina kći.

Nije znala gde sam ja
da je gledam krišom kroz trsku i šaš.
Preko reke noć je pala
kao plašt.

I mesec bdije nad vrbakom,
srebri nebom zvezda roj,
a kapi vode kao biseri
koji blistaju svud po njoj.

O srce ludo, ludi sni,
već se moji drugovi momčili svi,
a ja sam hteo samo jednu
lepu protinu kci.

Čudnom pesmom, zvoni drum,
te su zime svatovi došli po nju,
izdaleka, neki svet
za mene tuđ.

I baš sam prošao sokakom,
padao je prvi sneg.
I jos ponekad zazvone praporci
što me odnose ko zna gde.

Da se ženim imam kad,
ja sam eto, ostao momak do sad
i nikad više nisam sreo
lepu protinu kci.

Jedan život miran, tih,
nekad bacim kartu il' napišem stih,
stvari teku
ja se držim izvan njih.

I ljubim dobre, ljubim lake
neke prave, a neke ne,
i sve su vile, ma sve su kraljice,
i sve su nevazne naspram nje.

sigurno,svi mi imamo "svoju" Protinu kći...dobro je dok znaš čija si...

Da... Znam... I žao mi je što je tako. Jer i sretnih ljubavi ima, samo naša nije bila jedna od njih.

Misliš yetty? Ja se slažem

yetty, greškom obrisah tvoj komentar... Oprosti.