smijeh...smijeh...smijeh

djecak je svako malo poljubio svoju mamu.
mama: a zasto ti mene stalno ljubis? volis li me toliko?
djecak: ma volio bih da mi ti preneses tvoju gripu, pa da ne moram ici u skolu.

bravo dečec!

jel to tvoj slučaj magi..

to je jedan mali pametnjakovic. jedan
od milijuna i milijuna malih pametnjakovica u cijelom svijetu.

a kako se zove mali pametni..jel habucibe ili nikola tesla..

daleko je bolji od nikole tesle i skoro
je tako dobar kao habucibe. zove se
"skoro habucibe".

magi a šta je sa kineskinjom..ima toga tamo kod tebe..ja stvarno želim jednu..

pa sad kad si srocio tako divne i za
buduca pokoljenja nezaboravne stihove,
nisi zasluzio samo malu kineskinju, nego
i malu japanku. gdje je jos jedan
divan stih da ga svi cujemo i da mu se
divimo?

ma još su mi bolje japanke..ima toga kod tebe, pronađi mi.. ja skladam do toga..

koje mislis, habu? imam jedne plave i
jedne bijele japanke. volim u njima
po kisi skakutati.

zajebaješ, a ja znam da se tamo jako reklamiraju po novinama te ženskice od dole..

ma koje zenskice, habu? zenskice ti
pomutile mozak, a mi zeljno cekamo na
tvoje daljnje stvaralastvo, na stihove
nad stihovima...

magi, treba mi neka koja će me nadahnuti, a dobio sam obavjest od gore da to mora biti kosooka..

jel` to mozda skiljava luca na kraju
sela?

zajebaješ se ti..uzmi novine i traži..

habucibe, ti mozda ne vidis sumu od drveca? tko zna koliko kosookih mladih
dama ima u krugu tvojih obozavateljki?

ma od svega toga ništa..to je sve virtualno, daj ti meni nađi zaozbiljno.. idem sad spavat..laka ti noć..