TO A DEAR FRIEND

 
OPOJNOST
Izgledala je zabrinuta.
Htjedoh da je zagrlim iznenada.
No tada iz njenih očiju
potekoše tople suze,
paleći ruže, što su venule
na njenim obrazima.
 
 
Ponudih joj čašu. . .
i tako mi pođe za rukom
da prodrem do njena Raja.
 
 
Ali jao! Kad je izronila
iz valova svoje opojnosti,
pomislih da će me ubiti
jednim od mačeva
svog zaborava.
 
 
To više nisam znao
pravilno vezati
uzao njena pojasa.