DayWalker

Crni me zbudil u pol devet. Nakon što je prešutil moju bujicu psovki na račun bliže mu i dalje rodbine, svečano me obavijestil da je prekjučer ševil, da je mala bombon, da di sam bil jučer cijeli dan i da ko mi kriv kaj si ne gasim telefon navečer. Nakon još jednog seta psovki dogovorili smo se za kavu. Objasnil sam mu sve kaj se desilo jučer, posebno sve o Meliti. Crni je izjavil da mi onda oprašta kaj se nisam javil jučer, za pokoru bum moral izmolit pet Slava pivi.  Bil sam nervozan ko pas, jer sam mislil danas ostat u krevetu cijelo prijepodne, spremit stan, skuhat si neku tjesteninu za ručak, malo gledat telku i otić se nać sa Melitom. Mrzim kad mi se planovi poremete. Vani opet šljiva. Cijelo nebo puno oblaka, al je mirisalo prije na kišu nego na snijeg. Odlučim se do dućana po neku buhtlu što će se pokazati kao jedna od lošijih odluka. Dok sam izlazil iz dućana predamnom se nacrta Bubi, lokalni žicar i luđak koji završi u ludari bar triput godišnje. Tam ga nakljukaju tabletama, dobije par kutija za doma i onda je miran. Može se s njim lijepo popričat. Sranje nastane kad ostane bez lijekova. Nikad nije odlazil kod doktora po recept za nove tablete i onda ga počne prat. Nisam ga dugo videl, valjda je bil unutra. Problem je bil kaj nisam znal ni kolko je dugo vani.
-Grdi imaš kaj sitnog?
Znal sam da nemam jer sam sad za zadnji sitniš kupil buhtlu, a dvajst kuna mu bome nedam.
-Nemam Bubi, suh sam.
-Ne jebi, Grdi nego, ovaj, daj koju kunu.
-Bubi odjebi, rekel sam ti da nemam.
Nisam ni videl šaku, časna riječ. Samo sam vidil neki fleš i osjetil kak je sve ispod mene mekano i crno.  Kad sam se zbudil, oko mene je bila hrpa zabrinutih lica, a ja sam bil mokar. Valjda su me zaljevali vodom da me osvijeste. Polako su me podignuli. Nisam baš puno vidil na lijevo oko. A nisam vidil ni Bubija. Poslije mi je Mijo, pijanac koji stalno visi pred dućanom rekel da je zbrisal čim me potvrdil. Nije zakaj imal ni ostat. Meni se mantalo u glavi i jedva sam stajal na nogama. Ljudi su vikali da zovemo muriju, al se meni nije dalo zajebavat još i s njima. I tak mogu samo nać Bubija, otfurat ga u Vrapče i za dva mjeseca pustit. Kaj ja imam od toga? Lijepo sam se zahvalil ljudima i odbauljal do Lule.
Na Ljubljanici natrčim na Damira. Samo je zinul i buljil u mene ko da sam čovjek-slon.
-U pičku materinu. Di ti je oko?
-Kaj je tak grdo?
-Jebeno. Kaj je bilo? Pričaj, jebote.
-Ma natrčal sam na Bubija.
-Kaj je opet ostal bez tableta?
-Izgleda da je. Tak mi je muka, da to nije normalno. Kaj ti ne delaš?
-Išel sam sredit neke papire na muriju, pa sam zel slobodan dan. Fakat gadno zgledaš.
-Jebi ga sad, kaj je tu je. Ajmo nekaj popit.
Uđemo u Lulu. Kreto je bil bolestan i jutarnju je radil Marko, gazda lokala. Mjuza se jedva čula i to mi je sad užasno pasalo. Crni me skužil još s vrata. Kak je njemu i slično, počel je odma histerizirat.
-Jebotipasmaterupičku!!!!!!!!!!! Grdi si dobro? Koji je ovo kurac? Ko te zveknul, mamu mu jebem? Di je? DI JE????????? Jebaću mu mamicu kad ga uhvatim.
-Smiri se Crni, daj ne budali. Sve je ok.
-Kak je ok? Kak je ok? Jesi se videl kak zgledaš?
-Kak?
-Nikak. Ne zgledaš. Katastrofa. Daj reci kaj je bilo.
Ispričam im svima priču, a onda je krenula takva salva smijeha da mi je opet pozlilo.
Crni je brisal suze. Nije više bil histeričan. Ak se ne računa to kaj se sad smijal ko lud.
-Ha ha ha ha ha. Jebote, ti ko da se nisi rodil na Remki. Pa kaj mu nisi dal neku bibu i bok. Mir i tišina.
-Pa imal sam najmanju novčanicu od dvajst ćuna, to mu nisam htel dat. Nisam mislil da je lud.
-A kad on stoji pred dućanom dok ima pilseva? Krene žicat kad je suh. Ti si veći idiot od Bubija. Marko daj mu neku medicinu, viš kak loše zgleda. Ha ha ha ha ha ha ha ha .
-Crni začepi, inače buš zube na podu pral.
Suknem gorki pa odem do wc-a. Pogledam se u ogledalo. Ne samo da se nije vidlo oko, neg mi se nisu vidle ni trepavice. Imao sam najveću šljivu u povijesti velikih šljiva. Namočim hrpu papirnatih ručnika pa si stavim na oko. Pasal mi je onaj lijepi, hladni osjećaj. Svejedno mi je bilo muka.