alexsa šantić
rijeka i moreon je rijeka a ja sam more. njegov je nemir naglost vodakoje raspasuju travu. ja ih slusamkako huce u tijesnom korituprobijajuc se kroz duboki kanjonsnagom od koje sustaje moja blagost.ja sam nestrpljivo more. on je rijeka.njegove ladje nisu moje ladje.njegove ptice nisu moje ptice.ali njegovim ladjama ja sam sidristegjde je dopusteno sjesti uz vatrui smijesiti se jednoj pricizbog koje se zaboravlja smionost.njegovim pticama ja sam klisurakoja ih sakriva u svoje stijenemisleci da ih otimlje oceanu.on je prispjela rijeka. ja sam more.moje obale postaju njegove obale.moje oluje postaju njegovo uzglavlje.moja beskrajnost postaje njegov mir.vesna parun
28.12.2007. 16:52:06
29.12.2007. u 19:35 | Prijavi nepoćudni blog | Dodaj komentar
Trenutno nema niti jednog komentara