ŠKOLA ZA ROMANTIČARE

U Mostaru sam voleo neku SvetlanuJedne jeseniJao kad bih znao sa kim sada spavaNe bi joj glava, ne bi joj glavaJao kad bih znao ko je sada ljubiNe bi mu zubi, ne bi mu zubiJao kad bih znao ko to u meni bereKajsije jos nedozreleGovorio sam joj ti si deriste ti siBalavicaSve sam joj govorioI plakala je na moje ruke, na moje reciGovorio sam joj ti si andjeo, ti si djavoTelo ti zrelo, sta se pravis sveticaA padale su svu noc neke modre kiseNad MostaromNije bilo sunca, nije bilo ptica, nicegNije biloPitala me je imam li brata, sta studiramJesam li Hrvat, volim li Rilkea, sve meJe pitalaPitala me je da li bih mogao sa svakom Tako sacuvaj bozeDa li je volim tiho je pitalaA padale su nad Mostarom neke modreKiseOna je bila raskosno bela u sobnoj tminiAli nije htela to da cini, nije htelaIl nije smela, vrag bi joj znaoJesen je, ta mrtva jesen na oknimaNjene oci ptica, njena bedra srnaImala je mladez, mladez je imalaNe smem da kazemImala je mladez mali ljubicasti ili miSe ciniPitala me je da li sam Hrvat imam liDevojkuVolim li Rilkea, sve me je pitalaA na oknu su ko bozicni zvoncici mogaDetinjstva zvonile kapiA nocna pesma tekla tihano niz donjuMahaluEj Sulejmana othranila majkaOna je prostrla svoje godine po parketuNjene su oci bile pune kao zrele breskveNjene su dojke bile tople ko mali psiciGovorio sam joj da je glupava, da se praviVaznaSvetlana Svetlana znas li da jeAtomski vekDe Gol, Gagarin i kojestarije, sve samJoj govorioOna je plakala, ona je plakalaVodio sam je po kujundziluku poAscinicamaSvuda sam je vodioU pecine je skrivao, na cardak nosioPod mostovima se igrali zmurke NeretvaZdrebicaPod Starim mostom Crnjanskog jojGovorioSto je divan, saputala je, sto je divanKolena joj crtao u vlaznom peskuSmejala se tako vedro, tako nevino koPrvi ljiljaniU dzamije je vodio Karadjoz beg mrtavPremrtavPod teskim turbetomNa grob Santicev cvece je odnela maloPlakala kao i sve zeneSvuda sam je vodioSada je ovo letoSad sam sasvim drugi, pisem neke pesmeU jednom listu pola stupca za Peru ZupcaI nista viseA padale su svu noc nad Mostarom nekeModre kiseOna je bila raskosno bela u sobnoj tminiAl nije htela to da cini, nije htelaIl nije smela, vrag bi joj znaoNi ono nebo ni ono oblacje ni oneKrovoveBledunjavo sunce izgladnjelog decakaNad MostaromNe umem zaboravitiNi njenu kosu njen mali jezik kao jagoduNjen smeh sto je umeo zaboleti kaoKletvaOnu molitvu u kapeli na Belom BreguBog je veliki, govorila je, nadzivece nasaNi one teske modre kiseO jesen besplodna njena jesenGovorila je o filmovima o Dzemsu DinuSve je govorila malo tuzno maloPlacljivo o KarenjiniGovorila je Klojd Grifits ne bi umeoNi mrava zgazitiSmejao sam se, ti si glupa on je ubicaTi si deteNi one ulice one prodavce poslednjegIzdanja OslobodjenjaNi ono grozdje polusvelo u izlozima neUmem zaboravitiOnu besplodnu gorku jesen nad MostaromOne kiseLjubila me je po cele noci, grlila me iNista viseMajke mi nista drugo nismoPosle su opet bila leta posle su operBile kiseJedno jedino malo pismo iz LjubljaneOtkud tamoNi ono lisce po trotoarima ni one daneJa vise ne mogu, ja vise ne umemIzbrisatiPise mi pita me sta radim, kako zivimImam li devojkuDa li ikad pomislim na nju na onu nasu jesenNa one kiseOna je i sad kaze ista kune se BogomPotpuno istaDa joj verujem da se smejem davno samDavno prokleo HristaA i do nje mi bas nije stalo klela seNe klelaMora se tako ne vrede laziGovorio sam joj o Ljermontovu o SagaluSve sam joj govorioVukla je sa sobom neku staru CvajgovuKnjigu citala popodneU kosi joj bilo zapretano leto zutiloSunca malo moraPrve joj noci i koza bila pomalo slanaRibe zaspale u njenoj krviSmejali smo se decacima sto su skakaliSa mostova za cigareteSmejali smo se jer nije leto a oni skacu basSu decaGovorila je mogu umreti mogu dobitiUpalu plucaOnda su dolazile njene cutnje dugePredugeMogao sam slobodno misliti o svemuRazbistrit SpinozuSate i sate mogao sam komotno gledatiDruge, bacati oblutkeDole niz stenje, mogao sam sasvim oticiNekud otic dalekoMogao sam umreti onako sam u njenomKrilu, samlji od svijuMogao sam se pretvoriti u pticu, u voduU stenu, sve sam mogaoPrste je imala dugacke krhke beskrvneA hitreIgrali smo se buba-mara i skrivaliceSvetlana izadji eto te pod stenom nisamValjda coravNisam ja blesav hajde sta se kanisDobices batineKad je ona trazila mogao sam pobjeci uU samu reku nasla bi meNamirise me kaze odmah pozna me dobroNisam joj nikad verovao valjda je stalnoCurila kroz prsteVolela je kestenje kupili smo ga poRondouNosila ga je u sobu vesala o konciceVolela je ruze one jesenje ja sam jojDonosioKad svenu stavljala ih je u neku kutijuPitao sam je sta misli o ovom svetu verujeLi u komunizamDa li bi se menjala za Natasu RostovuSvasta sam je pitaoPonekad glupo znam ja to i te kakoPitao sam je da li bi volela malog sinaRecimo plavogSkakala je od ushicenja hoce hoceA onda odjednom padala je u neke tugeKo mrtvo voceNe sme i ne sme, ne bi to ona ni zaZivu glavuVidi ti njega, misli tek tako, kao da je ona Pala s JupiteraKo je to recimo Zubac Pera da bas on a Ne neko drugiTaman posla, kao da je on u najmanju rukuBrando ili takviGovorio sam joj ti si glupa ti si pametnaTi si djavoTi si andjeo sve sam joj govorio nista miNije verovalaVi ste muskarci rodjeni lazovi vi ste huljeSvasta je govorilaA padale su nad Mostarom neke modreKiseStvarno sam voleo tu Svetlanujedne jeseniKad bi' znao sa kim sada spava ne bi mu glavaNe bi mu glava jao kad bi' znao ko je sada ljubiNe bi mu zubi, ne bi mu zubi jao kad bi' znao ko toU meni bere kajsije jos nedozrelezubac pera (1965-ta)