ŠKOLA ZA ROMANTIČARE

NISAM ZNALAZvao si me često i u isto vrijeme, pozdravljao tiho, pitao što radim, ali tvoje usne ostale su nijeme, ne čekaš me, ne čekaš me više pod stablima mladim. Ne pričaš mi više o proliću novom, ni o slapu sunca, o oblaku tihom, ne znam što ću sada u trenutku ovom, koliko te trebam neću reći nikom, koliko te trebam neću reći nikom. Nisam znala, nisam znala, koliko te volim, i koliko mi znači, koliko mi znači, svaka tvoja riječ. Nisam znala, nisam, koliko te želim, svakome o tebi pričala sam ja. Nisam znala, nisam znala, koliko te volim, i koliko mi znači, koliko mi znači, svaki pogled tvoj. Nisam znala, nisam, kako da te vratim, neka pokraj tebe prođe život moj, toliko te volim. Zvao si me često i tekli su dani, mislila sam da će uvijek biti tako, mi smo htjeli biti slobodni i sami, kako da te, kako da te nađem, jer nije mi lako. Ne pričaš mi više o proliću novom, ni o slapu sunca, o oblaku tihom, ne znam što ću sada u trenutku ovom, koliko te trebam neću reći nikom, koliko te trebam neću reći nikom. Nisam znala, nisam znala...Željko Sabol
__________________