DaMir2Kaliope#4
DaMir2Kaliope#4
6 October 2006, 11:54:02
Draga Kaliope, to što čujes,dok nevoljno izmičeš popodnevnom suncu,to su se moji nokti,metalne kandže,zarili u staklo i sad visim,poput akrobate,prilepljen na tvom prozoru kao zalutali,vetrom nošen list,razapet između nadljudske želje da te vidim i nevidljivih ruku gravitacije koje me željno privlače k sebi.Hteo bih da pustim glas,da te dozovem,da ti kazem da te volim, da još pamtim kada si sa smeškom brisala moju umazanu bradu,ulepljenu od na kocke iseckanih komadića ušećerene-zucker dinje koju sam u slast pojeo sa tvojih grudi,kraljevskog pladnja koje svakom jelu daje nezaboravan ukus.Kad bi bar mogao nagovoriti Sunce da te svojim lasom dovuče do prozora,sve bih ti rekao jednim pogledom. Tvoj,zauvek, DaMir
06.01.2008. u 5:39 | Prijavi nepoćudni blog | Dodaj komentar
Trenutno nema niti jednog komentara