ŠKOLA ZA ROMANTIČARE

ovo nije klasicno ljubavno pismo.....ali je prepuno ljubavi.....slucajno sam ,lutajuci netom naisla na tekst gde muskarac recima docarava koliko voli....malo konfuzno,malo grubo,pomalo romanticno al prepuno emocija zaokupilo je moju paznju.......dakle evo teksta:"da ... a sa druge strane zena. ljudsko bice sa potrebama ... ... nevidjeno surova. da. trazi nemoguce. i uvek je u pravu. ako neces ... “znam sta mi treba i kako do toga da dodjem”. neko ko je odavno poznaje mi je rekao: „ Kada bi deset osoba jelo iste kolacice njen bi bio najsladji jer ona zeli da jeste tako. I ucinice sve da bi dokazala drugima da je to istina. Njena istina. Tebi ostaje samo da je pratis“ ... naravno ako mozes. po njenim pravilima. jezivo.auh ...... i svo to vreme dolazenja i odlazenja iznad svega je, pre svega u recima a mnogo manje u trenucima, sekundama koje je obecavala da ce produziti (zbog kojih bih umro za nju) ... ljubav..... ....t.o.l.i.k.o r.e.c.i ... ne mogu ja tebi da napisem sve to. verovatno i ne umem..... .... igrala se. tako je pocelo. nesto mi je jos tada govorilo da je upozorim da pazi na leseve i da u mnogim stvarima nije u pravu. nije vredelo. tvrdoglavo lepa i slatka. jezivo neustrasiva i provokativna. govorili smo: “moje drugo ja” ... sto je u celoj situaciji na izvestan nacin bilo ... pa morbidno pomalo. da. ... i ljubomora, i posesivnost, .. i mazohizam... zasto “monstrum”. pa, nekako na samom pocetku, opet instiktivno, sam je upozoravao da ne probudi “monstruma” u meni ... a mislio sam na ljubav. da. bas tako. nekako mislim da dugo nije shvatila. gledali smo jedno drugo u oci, dodirivali se, vodili ljubav pogledima a razum nas je upozoravao:” hej. treba da se razbezimo. ionako nema nade” izgovarano je... izgovarano je ... b.e.z.u.s.p.e.s.n.o... yebi ga, nije vredelo. nije vredelo. o moj boze...... koliko je samo puta izgovorila “MI” .. a opet svaka, ama bas svaka njena odluka je bila tako yebeno protiv “NAS”... jer ona “mora” ono sto ona “mora”. ... i nikako ... i nikako da mi nadje mesto... i gomila dvosmislenih, nedovrsenih ... recenica sa repovima ... ... sekundi, trenutaka, dogadjaja ... sms-ovi, meilovi, telefonski razgovori, sastanaka na nemogucim mestima ... pozuda, strast ... i da cekam, i da joj dam vremena koliko joj treba, pa makar ceo zivot ... uhhhh .... neko rece “tudje, prokleto” ... pa da. u realnom zivotu ... u p...u lepu materinu da se nosi ... kako to kada nekoga volis, volis sve. bas sve. cak i kada psuje ... nekako ...... voleo sam jednom. znam sebe. sebe poznajem najbolje od svih ostalih bica na ovoj planeti i u ovom zivotu. znam kako volim. znam kako umem da volim. i znam da previse je bolelo. i znam koju sam cenu platio. i sta je trebalo da se plati i koliko je trajala isplata. ... i kako do djavola nisam mogao da odmah prekinem. do djavola ..."